Попут бомбе, у свету већ дубоко огрезлом у ратне сукобе, одјекнула је вест да је у Нигеру извршен државни удар, којим је свргнут досадашњи председник, да је стављен у притвор, а да су власт преузели генерали, односно војна хунта.
Побуњеници у Нигеру, или Национални савет за одбрану и безбедност отаџбине како су себе назвали, 26. јула су објавили да смењују Мухамеда Базума са места председника земље, затварају границе, уводе полицијски час, суспендују Устав и све друге државне институције, забрањују политичко деловања партија. Они су, два дана касније, саопштили да је нови шеф државе постао генерал Абдурахман Чијани, који је током пуча предводио председничку гарду, чије су јединице притвориле и настављају да држе Базума. У Базумовом кабинету прво су тврдили да војска није подржала побуњенике, али је касније команда Оружаних снага изјавила да им даје своју подршку.
Све се ово дешавало уочи најавављеног самита Русије и Африке, чији је домаћин у Санкт Петербургу био Владимир Путин, који је већ раније обећао бесплатну доставу хране за најугроженије земље Африке, међу којима је и Нигер.
У међувремену, Економска заједница држава Западне Африке (ЕКОВАС, обухвата 15 земаља региона) на хитном састанку у Абуџи, главном граду Нигерије, саопштила је да обуставља све односе са Нигером и затражила од пучиста да у року од недељу дана ослободе председника Мохамеда Базума и врате земљу у уставне оквире, запретивши чак и војном интервенцијом. Уочи њиховог састанка, генерал Чијани, који се прогласио за новог лидера Нигера, упозорио је ЕКОВАС и неименоване западне „савезнике“ да се не мешају у унутрашње ствари земље. Такође, две земље западне Африке, Буркина Фасо и Мали, у којима је такође у претходне две године (у Малију 2021. и у Буркини Фасо у октобру 2022) извршен војни удар и промењена власт, јасно су поручиле да ће се умешати ако било која држава у региону или шире, крене у обрачун са пучистима у Нијамеју, главном граду Нигера.
Нигер је сиромашна земља у појасу Сахел, који се протеже централном Африком од запада (Гвинеја Бисао) ка истоку (Судан), и сматра се да је до извршеног пуча била још једина демократска држава у том делу континента. „Војно преузимиање власти у западноафричкој држави Нигер срушило је последњу домину у групи афричких земаља, од Гвинеје на западу, до Судана на истоку, коју сада контролишу хунте које су дошле на власт пучем“, коментарисао је „Њујорк Тајмс“.
Афричке земље, према недавном извештају Уједињених нација (УН), од 1952. године када је почео процес деколонизације, забележиле су укупно 98 успешних државних удара а највише их је било у Судану (17), Бурундију (11), по десет у Гани, Сијера Леонеу и Буркини Фасо, док Нигер, Нигерија и Бенин бележе осам. Нигер је, међутим, тврде поједини западни аналитичари, током последњих година деловао другачије, и чинило се да је земља која броји 25 милиона становника, на путу стабилности под Мохамедом Базумом, који је изабран за председника 2021. у склопу прве мирне, демократске транзиције Нигера, окончавши период обележен војним ударима.
Пише Сања Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању