ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА
Вољена Францускиња на српском двору

На крајњем северозападу Косова и Метохије, тамо где је Јелена Анжујска, жена краља Уроша Првог, имала своје дворе и прву женску школу на Балкану, у Брњаку, код Зубиног Потока, после седам и по векова, прошле, 2020. године, обновљен је монашки живот изградњом Храма Светог Георгија и доласком монахиња у њега.

А ко је била Јелена Анжујска, која је проглашена и за прву српску светитељку?

Око 1250. године краљ Урош (владао од 1244. до 1276.) оженио се Јеленом, из Француске, из краљевске лозе Анжујаца. Брак је био потребан ради јачања савеза са западом, јер су у то време са истока Турци већ надирали.

Неколико година пре, у част будуће краљице, долином Ибра, од Рашке до Краљева, засађени су јорговани, тако да се и данас овај простор зове Долина јоргована.

Јелена Анжујска имала је велики утицај и на политички живот краља Уроша. Како каже архиепископ Данило, она је била омиљена жена, како међу Србима тако и међу Латинима у Приморју, поштована једнако и од српске и од латинске цркве.

Најпознатија је била по томе што је несебично подизала цркве. У дукљанској области је обновила Дривост са осталим градовима који су приликом монголске инвазије били порушени. Осим тога, подигла је римокатоличке цркве и манастире у Котору, Бару, Улцињу, Скадру, али и у унутрашњости, манастир Градац на Ибру, Јелеч град на Рогозни, који је био њен летњиковац, Двор у Брњацима подно Мокре Горе…

Утицај на Дубровник

Марија, сестра краљице Јелене, после смрти мужа Анзелма, који је био генерални капетан напуљског краља Карла IV, као удовица живела је у земљи своје сестре, где јој је био уступљен Улцињ као седиште.

О утицају Јелене Анжујске на политички живот мужа, краља Уроша, најбоље сведочи једно њено сачувано писмо упућено архиепископу Алеарду у Дубровнику и кнезу Сторлату у истом граду.

Србија у то време није имала добре односе са Дубровником, а Францускиња на српском престолу, заклела се пред дубровачким посланицима да ће „љубити цео град“ и трговце код себе штитити, чак и без дозволе краљеве, буде ли краљ Урош имао каквих рђавих намера против Дубровника, буде ли опремао војску, или наоружавао пљачкашке чете, она ће,  што год брже може, известити град о томе.

О добрим односима са суседима сведоче и примери да је краљица Јелена у неколико махова, са дозволом Карла Другог Напуљског, снабдевала своје градове житом из Апулије.

Краљица Јелена  је подигла  дворац у Брњацима у другој половини тринаестог века. Као Јеленин  дворац, Брњаци се помињу  1267/68. године.

У свом дворцу у Брњацима Јелена Анжујска је основала прву женску школу на Балкану. У једном свом спису архиепископ Данило пише: „Она заповеди у целој својој области сакупљати кћери сиромашних  родитеља, и њих хранећи у свом дому, обучаваше сваком  добром раду, који приличи за женски пол. А кад су одрасле удаваше их за мужеве, да иду у своје куће, обдарујући их сваким богатством, а на место њих узимаше друге девојке као прве.“

          Добри односи

Карактеристични косовски мотиви и везови на женском рубљу,  који су у овом крају очувани и данас, добили су основне линије у првој женској школи на Балкану.

Краља Уроша је са власти збацио његов син Драгутин, 1276. године, а као ‘млађи краљ’ обећао је оцу половину државе. После непристајања Уроша на ту одлуку сина, долази до битке између њих, у којој Урош доживљава пораз. Исте године Урош се замонашио у Захумљу, где је убрзо и умро. Сахрањен је у манастиру Сопоћани.

Краљ Урош и Јелена Анжујска су имали три сина: Драгутина (1276 – 1282), Милутина (1282 – 1321) и Уроша III (1321 – 1331). Син Драгутин је после преузимања престола 1276. године оставио мајци Јелени поседе у Приморју, од Дубровника до Скадра, који су се дуго називали „Земља краљице матере“. У унутрашњости  Јелени су припали Плав, двор Брњаци и Јелеч град.

Иначе, бивши двори Јелене Анжујске у Брњацима, Саставцима, повремено се појаве из воде језера Газиводе, која их скрива у својим дубинама.

Јелена Анжујска је живела дуже од 80 година. Умрла је пре седам векова, тачније 8. фебруара 1314. године, а сахрањена је у свом манастиру Градац, крај Ибра, недалеко од Рашке. Како је написао архиепископ Данило, тога дана у Брњацима се сакупио цео народ српске земље.

У знак сећања на Јелену Анжујску, жену пуну доброте и дарежљивости, покренута је иницијатива да се у Брњацима изгради манастир Јелене Анжујске. Као покровитељи први су се јавили  представници Српске светске заједнице са седиштем у Женеви. Већ две деценије је устаљена и културна манифестација „Дани јоргована“, која се одржава у Краљеву, Зубином Потоку и другим местимa.

 

Текст и фотографије  Зоран Влашковић