JELENA ANŽUJSKA
Voljena Francuskinja na srpskom dvoru

Na krajnjem severozapadu Kosova i Metohije, tamo gde je Jelena Anžujska, žena kralja Uroša Prvog, imala svoje dvore i prvu žensku školu na Balkanu, u Brnjaku, kod Zubinog Potoka, posle sedam i po vekova, prošle, 2020. godine, obnovljen je monaški život izgradnjom Hrama Svetog Georgija i dolaskom monahinja u njega.

A ko je bila Jelena Anžujska, koja je proglašena i za prvu srpsku svetiteljku?

Oko 1250. godine kralj Uroš (vladao od 1244. do 1276.) oženio se Jelenom, iz Francuske, iz kraljevske loze Anžujaca. Brak je bio potreban radi jačanja saveza sa zapadom, jer su u to vreme sa istoka Turci već nadirali.

Nekoliko godina pre, u čast buduće kraljice, dolinom Ibra, od Raške do Kraljeva, zasađeni su jorgovani, tako da se i danas ovaj prostor zove Dolina jorgovana.

Jelena Anžujska imala je veliki uticaj i na politički život kralja Uroša. Kako kaže arhiepiskop Danilo, ona je bila omiljena žena, kako među Srbima tako i među Latinima u Primorju, poštovana jednako i od srpske i od latinske crkve.

Najpoznatija je bila po tome što je nesebično podizala crkve. U dukljanskoj oblasti je obnovila Drivost sa ostalim gradovima koji su prilikom mongolske invazije bili porušeni. Osim toga, podigla je rimokatoličke crkve i manastire u Kotoru, Baru, Ulcinju, Skadru, ali i u unutrašnjosti, manastir Gradac na Ibru, Jeleč grad na Rogozni, koji je bio njen letnjikovac, Dvor u Brnjacima podno Mokre Gore…

Uticaj na Dubrovnik

Marija, sestra kraljice Jelene, posle smrti muža Anzelma, koji je bio generalni kapetan napuljskog kralja Karla IV, kao udovica živela je u zemlji svoje sestre, gde joj je bio ustupljen Ulcinj kao sedište.

O uticaju Jelene Anžujske na politički život muža, kralja Uroša, najbolje svedoči jedno njeno sačuvano pismo upućeno arhiepiskopu Aleardu u Dubrovniku i knezu Storlatu u istom gradu.

Srbija u to vreme nije imala dobre odnose sa Dubrovnikom, a Francuskinja na srpskom prestolu, zaklela se pred dubrovačkim poslanicima da će „ljubiti ceo grad“ i trgovce kod sebe štititi, čak i bez dozvole kraljeve, bude li kralj Uroš imao kakvih rđavih namera protiv Dubrovnika, bude li opremao vojsku, ili naoružavao pljačkaške čete, ona će,  što god brže može, izvestiti grad o tome.

O dobrim odnosima sa susedima svedoče i primeri da je kraljica Jelena u nekoliko mahova, sa dozvolom Karla Drugog Napuljskog, snabdevala svoje gradove žitom iz Apulije.

Kraljica Jelena  je podigla  dvorac u Brnjacima u drugoj polovini trinaestog veka. Kao Jelenin  dvorac, Brnjaci se pominju  1267/68. godine.

U svom dvorcu u Brnjacima Jelena Anžujska je osnovala prvu žensku školu na Balkanu. U jednom svom spisu arhiepiskop Danilo piše: „Ona zapovedi u celoj svojoj oblasti sakupljati kćeri siromašnih  roditelja, i njih hraneći u svom domu, obučavaše svakom  dobrom radu, koji priliči za ženski pol. A kad su odrasle udavaše ih za muževe, da idu u svoje kuće, obdarujući ih svakim bogatstvom, a na mesto njih uzimaše druge devojke kao prve.“

          Dobri odnosi

Karakteristični kosovski motivi i vezovi na ženskom rublju,  koji su u ovom kraju očuvani i danas, dobili su osnovne linije u prvoj ženskoj školi na Balkanu.

Kralja Uroša je sa vlasti zbacio njegov sin Dragutin, 1276. godine, a kao ‘mlađi kralj’ obećao je ocu polovinu države. Posle nepristajanja Uroša na tu odluku sina, dolazi do bitke između njih, u kojoj Uroš doživljava poraz. Iste godine Uroš se zamonašio u Zahumlju, gde je ubrzo i umro. Sahranjen je u manastiru Sopoćani.

Kralj Uroš i Jelena Anžujska su imali tri sina: Dragutina (1276 – 1282), Milutina (1282 – 1321) i Uroša III (1321 – 1331). Sin Dragutin je posle preuzimanja prestola 1276. godine ostavio majci Jeleni posede u Primorju, od Dubrovnika do Skadra, koji su se dugo nazivali „Zemlja kraljice matere“. U unutrašnjosti  Jeleni su pripali Plav, dvor Brnjaci i Jeleč grad.

Inače, bivši dvori Jelene Anžujske u Brnjacima, Sastavcima, povremeno se pojave iz vode jezera Gazivode, koja ih skriva u svojim dubinama.

Jelena Anžujska je živela duže od 80 godina. Umrla je pre sedam vekova, tačnije 8. februara 1314. godine, a sahranjena je u svom manastiru Gradac, kraj Ibra, nedaleko od Raške. Kako je napisao arhiepiskop Danilo, toga dana u Brnjacima se sakupio ceo narod srpske zemlje.

U znak sećanja na Jelenu Anžujsku, ženu punu dobrote i darežljivosti, pokrenuta je inicijativa da se u Brnjacima izgradi manastir Jelene Anžujske. Kao pokrovitelji prvi su se javili  predstavnici Srpske svetske zajednice sa sedištem u Ženevi. Već dve decenije je ustaljena i kulturna manifestacija „Dani jorgovana“, koja se održava u Kraljevu, Zubinom Potoku i drugim mestima.

 

Tekst i fotografije  Zoran Vlašković