У Суботици већ годинама кружи прича о несрећном архитекти који је пројектовао неке од најзначајнијих грађевина овог града, као и да у једној, изграђеној за себе, није могао да борави ни пуних пет година. Када је због банкрота био принуђен да се са породицом исели из дома направљеног по својој мери, Ференц Рајхл је пожелео само да једног дана његова палата буде отворених врата за све љубитеље уметности. И тако и би. Овде почиње прича о једном од најлепших симбола Суботице, палати „Рајхл“.
Подигнута је 1904, првенствено као дом породице Рајхл. Раскош палате се не огледа само у њеној специфичној спољашности, већ и унутрашњем уређењу. Ако данас одише пријатношћу и невероватном лепотом, онда се само може претпоставити колика ју је раскош красила док су у њој били намештај и уметничка дела из различитих делова света. Грађена је у стилу мађарске сецесије, украшена гипсаним рељефима у унутрашњости, керамиком из фабрике „Жолнаи“ из Печуја, кованим гвожђем, мозаицима од муралног стакла из Италије. Поред просторија намењених самој породици и њиховим потребама, палата располаже балском двораном, салоном за пушење, женским салоном и салом за билијар. Уз то што је био архитекта, Ференц Рајхл је био и уметник и колекционар уметничких предмета. Узевши то у обзир, онда не изненађује да резултати његовог рада, објекти које је пројектовао подсећају на права уметничка дела.
Ференц Рајхл је рођени Апатинац, који је знања и искуства стицао у Будимпешти, а касније надограђивао у Европи и радом код нас. У Суботици се оженио ћерком адвоката, Илоном, са којом је имао две ћерке. Приче кажу да је жена „носила панталоне“ у браку, те да је Рајхл тако пројектовао палату са прозором кроз који је могао да види када жена долази кући. Поред палате „Рајхл“, пројектовао је и зграде Националне касине, Суботичке гимназије, Градске библиотеке, и још многе грађевине у другим местима. Отворио је чак и циглану.
Данас је палата „Рајхл“ препозната као споменик културе, и под заштитом је државе. Када је, због великих улагања (којима је поменути архитекта био склон) банкротирао, банка је палату продала породици Хартман, да би касније била национализована и припала Градском музеју у Суботици.
Неки за палату „Рајхл“ вежу назив Ликовни сусрет, а данас је препознатљива као Савремена галерија Суботица (од 1969). Поред тога што данас просторије палате красе поставке многих уметника чија се дела смењују током целе године, одржавају се и едукативне радионице за ученике, као и семинари и предавања.
Текст и фотографије Дарија Сворцан
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању