Време паклених возача

Светска здравствена организација је поводом овог датума, 18. новембра, објавила саопштење у којем подсећа да саобраћајне несреће нису „несреће” које се дефинишу као насумичан непредвидљив догађај који није могуће спречити, већ имају своје факторе ризика и детерминанте и самим тим се могу превенирати. Посебно што их најчешће изазива човек и његова неодговорност према сопственом и животу других

Шта се тачно догодило тог кобног понедељка, 12. новембра, у осам јутро, на углу улица Крунске и Ресавске, још увек није до краја расветљено, а питање је да ли ћемо икад и сазнати. Оно што знамо, то је да је аутомобил марке „дачиа логан“ пролетео кроз црвено светло, ударио у трамвај, избацио га из шина, трамвај је ударио у дрво и закуцао се о зид зграде Министарства одбране. Несрећног четрдесетдвогодишњег Славишу Тешића, из Добоја, који се случајно затекао на тротоару у том тренутку, трамвај је смртно повредио и он је издахнуо после неколико тренутака, у тешким мукама, како наводи један очевидац.

Сви пешаци, као и путници у трамвају, били су у потпуном шоку од ужасног призора који се одиграо пред њиховим очима, још седморо путника је повређено, а најтеже повреде су задобили возач трамваја и возач аутомобила који је узроковао ову несрећу. И градоначелник Београда Зоран Радојичић је обишао место удеса и изјавио да се у нашој престоници никад није догодило нешто слично.

Возач „логана“ је истога дана приведен, одређен му је притвор због сумње да је учинио тешко кривично дело против безбедности јавног саобраћаја, а како ће се истрага даље развијати, видећемо. За сада знамо само његове иницијале Д.М. и године (49). Пратећи вести и слике о овој ужасној несрећи, не можемо да се не упитамо да ли је возач био пијан или шта се друго у његовој свести помутило да тог нерадног дана ујутро превиди или игнорише семафор и пројури кроз црвено светло? А затим, којом брзином је возио кад је успео да трамвај тежак близу двадесет тона избаци из шина?

На ово друго питање, професор са Саобраћајног факултета Борис Антић дао је објашњење на једном ТВ каналу. Када дође до незгоде, пресудни су детаљи: у који део трамваја је ауто ударио, где се тачно судар десио и друге појединости, каже проф. Антић и наглашава: ,,Веома је једноставно да мале силе доведу до великих поремећаја“. На оно прво питање одговор још не знамо. Од директора ГСП-а Радише Момчиловића чули смо да постоје видео снимци из трамваја и са околних објеката који ће помоћи да се расветле околности под којима се несрећа догодила.

У међувремену, ако се осврнемо на полицијске извештаје последњих месеци, видећемо да се ове јесени догодио низ невероватних саобраћајних удеса, попут два ланчана судара у близини Јагодине почетком октобра, која су се збила у готово исто време, у оба смера, услед густе магле. Осам особа је тада погинуло, а више од 30 тешко рањено. Недуго потом, у ланчаном судару код Баточине, погинуо је један младић, више њих је рањено, а до судара је дошло услед густог дима који су изазвали неодоговорни мештани палећи ватру у близини пута, како би уништили коров или отпад. И мада смо последњих месеци преплављени вестима о тешким саобраћајним удесима, у којима је људски фактор најчешће био узрочник трагедије, у Србији их је од почетка године до 24. октобра било осам одсто мање него лане, а погинуло је 13 одсто мање особа, него у истом периоду 2017. Тако је недавно изјавио министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Ако завиримо мало даље у статистику, а према подацима за 2017. годину, које је прикупила Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије, у прошлој години догодило се 525 саобраћајних незгода са 579 погинулих лица, као и 14.321 незгода у којима су 3.504 особе задобиле тешке, а 17.773 лаке телесне повреде. У поређењу са 2016.годином, број несрећа са погинулим лицима је смањен скоро пет одсто, док су остале врсте несрећа повећане: 0,7–2,8 одсто. Број погинулих лица се такође смањио у 2017, и то 4,6 одсто, док се број тешких телесних повреда повећао 4,2 одсто, а лаких– скоро три одсто. Највећи број, скоро половина свих погинулих у 2017. години (253 особе), јесу возачи моторних возила, затим следе пешаци (141) и путници (134 особе). Возачи бицикала чине осам одсто (48 особа) свих страдалих у 2017.

Чињеница да се смањује број погинулих на нашим друмовима и улицама, свакако је добра, али слаба утеха за људе чији су најдражи страдали у аутомобилу, аутобусу, на пешачком прелазу, или на тротоару, као несрећни Славиша Тешић. Ни у Европи ситуација није много боља: на сваких шест минута једна особа погине, укупно 230 у само једном дану, односно 83.000 годишње, читав један мали град. У саопштењу које је Канцеларија Светске здравствене организације издала поводом обележавања Дана сећања на жртве саобраћајних несрећа, 18. новембра, наводи се да су водећи узроци смртности код деце од 5 до 14 година управо саобраћајне несреће, а код младих од 15 до 29 година, оне су на другом месту. Погинули су, каже се још у овом саопштењу, само врх леденог брега, имајући у виду милионе повређених са трауматичним последицама које утичу на квалитет живота, често и трајно.

Светска здравствена организација још подсећа да саобраћајне несреће нису „несреће” које се дефинишу као насумичан непредвидљив и догађај који није могуће спречити, већ су догађаји који имају своје факторе ризика и детерминанте, и самим тим се могу превенирати. Један или више главих фактора ризика проистичу из понашања учесника у саобраћају – брзина, алкохол, некоришћење кацига, појаса, дечјих седишта и повезани су са половином смртних случајева на друмовима. Безбедност на путевима је стога кључни циљ у оквиру Циљева одрживог развоја са планом да се за 50 одсто смање саобраћајни удеси до 2020. године.

Наравно, осим људског фактора, значајна је и саобраћајна инфраструктура, односно добри и сигурни путеви и сигнализација, исправна возила (у Србији је просечан ауто стар 16,5 година), доследна примена закона… Али и стално подсећање возача на то да се несреће не догађају само другима, да су алкохол и волан природни „непријатељи“, да коришћење мобилног телефона успорава реакције и будност током вожње, да ограничење брзине није постављено само зато да би се кршило…

Наставак прочитајте у броју 3122.