Времеплов „Илустроване“: зашто се Гавра клањао до земље

Зрењанин, децембра

Cваког јутра кад изађе пред кућу, Славко Пру-гинић застане на капији и загледа се у своје село Фаркаждин у Банату, једним погледом обухвати ту људску оазу у бескрајној панонској равни-ци. Село Фаркаждин крај једне од мртваја Тамиша је дугачко и широко, а шорови су се претворили у неиз-мерне каљуге и читава мала језера, која су сада освојиле гуске и свиње. Славко Пругинић воли своје село, и овако блатњаво какво је, а на лицу му се види да је задовољан. Ове јесени, после пуних девет годи-на, спрана је љага са његовог образа и образа његовог суседа Јована Ар-сенова и сад опет може да слободно дише. Славку Пругинићу зато дође да овог јутра повиче: „Правда је побе-дила!” Али то не чини, уместо тога дозива свог комшију Јову. Кућа Јована Арсенова је на другој страни широке улице, није близу али чује се позив. Јова изађе на своју капију па отуд махне.

– Како си, Јово? – довикује Славко Пругинић.– Добро сам, сад сам добро! – од-враћа Арсенов.Пре девет година њих двојица су били оптужени а затим и осуђени због тешког злочина који нису починили. Тек сада је потпуно доказана њихова невиност.

Убиство

Фаркаждинац Жика Јанков, при-лично прек и свадљив човек, убијен је у ноћи између 15. и 16. новембра 1967. године. Убијен је пред својом кућом, секиром, у главној улици села.Фаркаждин је још у рану зору због тога био узбуђен. Инспектори из Зрењанина дошли су у месну канце-ларију и истрага је почела. Пошто није било сведока, најприродније је било да поразговарају са Фаркаж-динцима који су са покојним Жиком били у највећој завади.

Наставак прочитајте у броју 3184.