Ових дана ће се у словеначким књижарама појавити ново дело необичне списатељке која је захтевала да на корицама буду утиснуте речи: „Дневник злочинке”
Село се зове Сенешци, и недалеко је од Орможа. Кућа коју тражимо одмах је поред пута, бела, са зелено обојеним прозорима у којима је цвеће у саксијама и старим конзервама. Кров је од дебелих наслага трске. У дворишту нахерени, напуштени бунар, кошеви за летину. Вучјак се ваља по прашини и игра са младунцима. Гомила стајског ђубрива. У штали мучу краве. На вратима стаје, са вилама у руци, појављује се веома крупна а омалена жена средњих година. Испод мараме којом је повезана провирује проседа коса. На ногама, гумене блатњаве чизме. Жена има округло лице и плаве очи.
То је Слава Рак.
Руке су јој снажне, а дланови препуни жуљева, праве руке тежака. Ипак, својим пуним кратким прстима написала је – наравно, и откуцала – две књиге.
Прва књига зове се „Да ли сам га заиста убила”, и када ју је „Помурска заложба” издала пре годину дана – потпуно је распродата, и морали су да доштампају још 2.000 комада, па је досад и то распродато. Друга књига „Соба број 184” појавиће се у словеначким књижарама кроз три-четири дана, а већ је унапред 1.500 комада откупољено.
Слава Рак је необичан писац, не само зато што је сељанка. На корицама њених књига, на њен изричит захтев, ситним словима пише – „Дневник злочинке”.
Њене књиге су њена исповест, литерарно уобиличена. Потресна исповест.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању.