Времеплов: писмене жене рађају писмену децу

Оснивање школа за женску децу је ишло много споро и уз противљење не само власти, већ и родитеља. Традиција је налагала да жене буду мајке и домаћице, потчињене очевима, браћи и мужевима. Тек у доба Обреновића почело се размишљати о њиховом описмењавању. Године 1847. донета је Наредба о отварању државних женских основних школа, а оснивањем Више женске школе 1863, којом је управљала Катарина Миловук, Србија је претекла Аустроугарску.

Описмењавање мушке, нарочито властелинске деце у Србији датира још из доба Немањића у 11. и 12. веку и то по српским манастирима. Наставља се и у доба владавине Турака. Забележено је да је прва званич- на основна школа у Србији основана 1718. у Београду, под именом „Мала сербско-словенска школа“. Занимљиво је да су почетком деветнаестог века у Београду радиле и јеврејска (1818), грчка (1825) и турска (1826), а од 1854. и немачка школа. Основна школа са три разреда отвара се 1832. код Саборне цркве, а 1834. се оснива Попечитељство (Министарство) за правосуђе и просвету, које треба да брине о школама и васпитању младежи. Књаз Милош, иако неписмен, ценио је знање и школоване људе, па је осим што је доводио у Србију лекаре, инжењере и друге образоване људе из иностранства, слао и српске младиће на школовање у иностранство.

Што се женске деце тиче, постоје историјски записи да је у 13. веку Јелена Анжујска, жена краља Стефана Уроша, основала, при двору, школу за девојчице. Оне су училе да везу и приликом удаје добијале мираз, али не постоје подаци о њиховом описмењавању.

Напредне Савка и Анка Обреновић

Оснивање школа за женску децу је ишло много спорије и то уз противљење не само власти, већ и родитеља. Традиција је налагала да жене буду мајке и домаћице, потпуно потчињене очевима, браћи и мужевима. Тек у доба Обреновића почело се размишљати о њиховом описмењавању. Јелисавета Савка Обреновић, Милошева ћерка, имала је приватне учитеље и учила да свира клавир и италијански језик, а 1824. је добила клавир, први у Србији. Прва Српкиња која је знала да чита и пише, а није се школовала у иностранству, била је Анка, ћерка Томаније и господар Јеврема, Милошевог брата. На основу специјалног одобрења Кнеза Михаила, 1842. Наталија Петровић је отворила прву приватну основну школу за женску децу у Београду, и већ 1845. је организована таква школа у Параћину, а 1847. и у Доњем Милановцу. Те 1847. донета је службена Наредба о отварању државних женских основних школа и тај датум се може сматрати почетком планског школовања женске деце у Србији. Године 1867. Србија има 35 женских основних школа са 53 учитељице, да би се, уочи Великог рата, број школа попео на 163.

Nastavak pročitajte u broju 3133.