Једна од најпосећенијих српских бања поред разнолике понуде здравственог туризма нуди и занимљиви историјски садржај. Прича је кренула 1860. године када је начелник у Алексинцу, Павле Мутавџић, оболео и имао велике проблеме са јетром, па га је др Јосип Панчић упутио да дође у Врњце где се потпуно опоравио. Када је господин Мутавџић прешао у Крушевачки округ на исту функцију, основао је „Основателно фундаторско друштво киселовруће воде у Врњцима“ 1868. године са циљем подизања Бање у Врњцима.
Док проматрам хоризонт са видиковца изнад водопада у центру, иза високих грађевина видљиви су горњи делови замка Белимарковић. Здање ме је привукло да прошетам и посетим ову лепу грађевину. Од саме улазне капије, уз неговани травњак, пажњу плене скулптуре на отвореном. Међу ауторима су Богдан Богдановић, Милош Сарић, Матија Вуковић, Стефан Маневски и многи други. У центру доминира импозантна грађевина. Улаз је иначе бесплатан а дочекали су ме насмејани и срдачни домаћини. Уследило је стручно вођење кроз изложбени простор, младе кустоскиње Анђелије Бранковић. Пуно занимљивих и битних детаља сазнао сам за кратко време. Замак је поред Цркве Рођења Пресвете Богородице (1834) најстарији објекат у Врњачкој Бањи. Изграђен је на падини изнад извора минералне воде „Топла вода“ по узору на северноиталијанске пољске дворце тог времена. За градњу је коришћен бели мермер из генераловог мајдана испод Гоча. Идејно решење је дао грађевински инжењер Павле Денић. Градило се у периоду од 1888. до 1894, при чему је већина радова била завршена још 1889. године. До седамдесетих година ХХ века у њему су живели наследници Белимарковића, када је откупљен као културно добро којим данас управља Kултурни центар Врњачке Бање.
Јован Белимарковић (1827-1906) је био српски генерал и виши државни службеник. У српској историји је познат као министар краља Милана Обреновића и намесник малолетног краља Александра Обреновића, а Врњци га историјски памте као иницијатора развоја и напретка. До своје смрти залагао се за модернизацију Врњачке Бање. Учествовао је у многим пројектима које је активно помагао ангажујући стручне институције и личности на изради регулационих планова, као што је план за изградњу врњачког парка, а важно је напоменути да је заслужан и за изградњу првог водовода Врњачке Бање 1892. године. Тако су под утицајем Јована Белимарковића Бању посетили, краљ Александар Обреновић, његова мајка краљица Наталија, др Владан Ђорђевић, Јован Ристић и други. Последњих двадесет година свог живота генерал, иначе по рођењу Београђанин, провео је углавном у Врњачкој Бањи, да би последњу деценију свог живота у потпуности ту у и живео.
Пише Гордан Горуновић
Фотографије: Г. Г. и С. Станојчић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању