Када почињемо да размишљамо о томе какав ваздух дишемо и колико загађење утиче на наше здравље? Вероватно тек у касну јесен када почне сезона грејања, када ујутро видимо ону прву сиву измаглицу на прозору и чујемо извештај у вестима који су најзагађенији градови у Србији а који у свету. Велики градови се, сваки на свој начин, боре са овом пошасти.
Лондон је пре неколико година увео једну од најхрабријих мера у покушају да реши проблем загађења ваздуха. Увео је новчану накнаду за улазак у централни део града да би на тај начин смањио број возила, а самим тим и загађење ваздуха. Велики број студија које су рађене да би се доказало колико је загађење лоше по здравље људи указују на то да последице загађења утичу не само на дисајне путеве и особе које имају астму и хроничне асматичне нападе, већ да ПМ 2,5 честице могу оштетити плућа када се нађу дубоко у алвеолама одакле се кисеоник преноси у крвоток. Оне лоше утичу и на кардиоваскуларни систем јер циркулишу кроз тело, могу довести до блокирања артерија, повећати ризик од срчаног и можданог удара а пошто на том путу доспевају и до мозга, истраживања се врше и о потенцијалним ефектима на деменцију. Са Универзитета Квин Мери у Лондону, истраживачи тврде да су потпуно сигурни да је загађење ваздуха повезано са респираторним болестима као што је астма али и са кардиоваскуларним болестима и срчаним ударима а да ће за неколико година имати много више података о утицају и на стања као што су гојазност и деменција. Нека истраживања су потврдила да су честице загађења пронађене и у постељици породиља и да све то утиче на превремене порођаје али и рађање ситнијих беба.
Са друге стране света се врши и велики број кинеских студија о вези загађења и снижених когнитивних перформанси. Познато је да су кинески градови били годинама први на светским листама загађености и да тамошње власти спроводе већ годинама кампање озелењавања те да су постигли велике успехе да смање загађења у великим градовима, а у Индији су потврдили да удисање загађеног ваздуха повећава ризик од дијабетеса 2.
Занимало нас је како појединац може да се заштити од последица загађености у градовима и индустријским центрима, па смо Лазара Везмара из „Еко Нет“ фирме која увози из Чешке најквалитетније иновативне нано мембране за прозоре, питали да ли се свест грађана када причамо о овом проблему променила и колико људи уопште води рачуна о последицама загађења и предузима кораке у том правцу.
– Мислим да се генерално еколошка свест код људи буди иако је Србија по свим статистикама и мерењима Светске здравствене организације једна од најзагађенијих држава у свету. Београд, Ваљево, Костолац, Бор, Ниш… неки су од најзагађенијих градова у Европи. А постоји и она статистика која каже да годишње у Србији чак десет до дванаест хиљада људи умре од последица загађености ваздуха. Истраживања кажу да свако седмо дете узраста испод десет година пати од неке врсте алергије или од респираторних болести и да ће се тај број нажалост у наредних две до три деценије повећати те да ће свако треће дете патити од наведених проблема. Иако живимо у Београду доста ПМ честица нам долази из Бора и Мајданпека због тамошње индустрије која је највећи загађивач. Такође, саобраћај, смог, индивидуална ложишта којих још увек много има, утичу на овако лоше стање ваздуха. Ове ПМ честице су невидљиве голим оком и оне улазе у наш организам а оне најситније су најопасније за здравље човека. Излагање загађењу је најопаснији фактор ризика за прерану смрт, чак опаснији и од пушења.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању