Najlepša regata ikada
Zajedno su rasli nautika i „Ilustrovana“…

Povodom 62. rođendana našeg magazina, koji je minulih decenija bio pokrovitelj i organizator mnogih sportskih i zabavnih manifestacija na vodi, zbog čega je dobio i Srebrnu značkuod Svetskog udruženja za motonautiku, razgovaramo sa Krstom Paškovićem, nautičarem, koji je sve to pamtio, beležio, uredno dokumentovao i sačuvao od zaborava

Piše Zorica Dragojević

Fotografije dokumentacija „Ilustrovane“ i K. Paškovića

Nedavni izlazak iz štampe jedne zanimljive knjige „Osnove nautičkog turizma i nautički potencijali Srbije“, autora Krste Paškovića, povod je za prisećanje na zlatne dane srpske nautike i „Ilustrovane Politike“, na „Zlatnu skiju, Pobednika,Regatu i čuvene Kojadinoviće, sve one manifestacije na vodi i priče o rekama i morima, koje su naši čitaoci davnih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka sa nestrpljenjem čekali i „gutali“. A to je dizalo tiraže do neslućenih visina idoprinelo da „Ilustrovana“ postane omiljena među svim generacijama, da pređe meridijane, oplovi okeane, i dovede svet u Beograd.

Vredna dokumentacija iz bogate istorije našeg lista ostala je očuvana do danas, i ona govori o jednom lepom vremenu, o razvoju divnog nautičkog sporta i „Ilustrovanoj Politici“, koja je taj razvoj pratila, inicirala i podržavala.

Da se sećanje na ove manifestacije sačuva, potrudili su se i autor pomenute knjige Krsta Pašković, Radomir Ječinac, Dragan Karleuša…

Mada nam danas deluje da je sve u tim „zlatnim godinama“ bilo lako, organizovati takmičenje u skijanju na vodi, kada se to smatralo razonodom bogataša, u socijalističkoj zemlji nije bilo nimalo naivno.

U to vreme 1970. u Jugoslaviji, u Beogradu, dešavalo se nešto svetskogranga, do tada nezamislivo za zemlje istočnog bloka. Nautika je i u Evropi u periodu održavanja takmičenja „Zlatna skija Beograda“ 19701985. bila u ekspanziji. Na našem takmičenju učestvovala su najveća imena svetskog skijanja na vodi – priča Krsta o vremenu kada je nautika bila na neki način prokužena od dela tadašnje vlasti.

Sportovi na vodi smatrali su se kapitalističkim i bogataškim, a te predrasude i danas imaju mnogi. Zbog toga je u zemljama istočne Evrope nautika manje razvijena. A skijanje na vodi je posebno zahtevan sport – objašnjava Krsta, napominjući da je bezrezervnu podršku imao od tadašnjih urednika i novinara našeg magazina.

Da nas „Ilutrovana Politika“ nije podržala, tog takmičenja, verovatno, ne bi ni bilo. Ona je bila glavni naš pokrovitelj i dodeljivala je „Zlatnu skiju Beograda“. Moja porodica je jedna od najstarijih zlatarskih porodica u Beogradu i kako sam ja bio u organizacionom odboru i takmičio se, mada ne toliko uspešno, prijatelji su mi predložili da napravimo pehar „Zlatna skija“. I tako je iz zlatare Rafaila Paškovića, a od ruku moga brata Aleksandra, nastao taj zlatni pehar u obliku skije, koji je dodeljivan punih petnaest godina – priseća se Krsto Pašković. U njegovom i dalje perfetknom sećanju su i svi takmičari i discipline.

Mi smo prvi put u istoriji istočne Evrope bili domaćini jednog takvog događaja, kada je 1981. ovde održano Evropsko prvenstvo; Šampionat Evrope, Afrike i Mediterana, na kom su učestvovali rakmičari iz 26 zemalja. Takmičenje „Zlatna skija Beograda“ odvijalo se u tri discipline:slalom, figure i skokovi. Zbog atraktivnosti i najopasnije discipline –skokovi, odabrano je da se upravo za najduži skok dodeli pehar Zlatna skija. Na tim takmičenjima učestvovali su neki od najboljih svetskih skijaša;Majk Hazelvud, iz Engleske, svetski šampion u skijanju na vodi, koji je dobio „Zlatnu skiju“ 1981. godine, zatim Franc Oberlajter, iz Austrije, pobednik iz 1980, František Stehno, iz Čehoslovačke, pobednik 1970, Primož Finžgar, iz Slovenije. Bili su tu i Moša Gazi, iz Izraela, i Alberto Kavana, iz Italije – nabraja Pašković, priznajući da Beograd, iako je imao klub „Mornar“, nije bio elita.

Najbolji su bili Slovenci, mi u Beogradu nismo imali vrhunske skijaše, skijali smo moj kum Ivan Dulić, čiji nam je otac preko firme „Adria“ pomogao da dobijemo i koristimo opremu za skijanje na vodi. U Klubu smo bili: Banović M., Karleuša D., Jovičević P., Parun M. i ja. Naš klub „Mornar“ je bio tamo gde je sad toranj na jezeru Ade Ciganlije u Beoradu – priča nam ovaj zaljubljenik u nautiku, čovek koji već dvadeset godina živi u Grčkoj, na Lefkadi, i tamo je organizovao motonautička takmičenja.

Još jedno bitno motonautičko takmičenje bilo je „Pobednik“. „Ilustrovana Politika“ je pratila i tu manifestaciju, koja je prvi put održana 1971. ispred hotela „Jugoslavija“, na Dunavu, u Beogradu, na jednoj od najlepših takmičarskih staza za motonautička takmičenja u Evropi. Bilo je to i Svetsko prvenstvo u formuli jedan na vodi. Iako nije bila organizator i nije dodeljivala nagrade, „Ilustrovana“ je doprinela svojim izveštavanjima da za ovo takmičenje znaju svi od Slovenije do Makedonije i šire – ističe Pašković.

Osim za nautičare omiljenog takmičenja „Zlatna skija Beograda“, „Ilustrovana Politika“ je organizovala i „Regatu odmora i zabave“, koja je bila simbol dobrog, opuštenog provoda na vodi. Prvi regataši krenuli su 1976. godine. Do tada neviđeni spektakl na reci, plovidba koju su generacije jedva čekale, okupila je oko 300 brodova i bar hiljadu učesnika. Bila je to jedinstvena prilika da se petnaestak dana plovi Dunavom, Tisom i kanalima Vojvodine, čak su plovili i do Segedina, da se upoznaju predeli u koje, da nema regate, nikada ne biste ni pomislili da svratite, da sretnete stare i upoznate nove prijatelje, da se družite i aktivno provedete godišnji odmor, a da potrošite taman toliko da vas sledeća plata ne dočeka u dugu. I po rečima Krste Paškovića, „Ilustrovana“ nema razloga da bude skromna. Toliko je dobro organizovala regate, da je bilo malo jedna godišnje. Što se njega i regataša tiče, moglo ih je biti i pedeset.

To je bio najveći turistički, nautički događaj u Jugoslaviji na rekama i kanalima, i na Balkanu. Bila je to prava atrakcija koja se više ne ponavlja. A evo i zašto. Svi regataši su dobijali besplatnu količinu benzina za celu turu. Ujutru je na obali sve učesnike čekala dovoljna količina vrućeg hleba, jogurta, mleka, pa i medenjaci, napolitanke i paketi Bambi keksa… Tri majstora iz Tomos-a“, iz Kopra, sa gliserom su pratili Regatu i popravljali motore na licu mesta, ako je trebalo. U slučaju da bilo koji čamac iz sastava ostane bez pogona, obaveza komandnih brodova bila je da ga šlepaju bez naknade do matične marine. Veliki broj pevača i muzičara je pratio Regatu, tako da su uživali u brojnimmuzičkim programima. Proizvođači piva su bili prisutni sa izdašnim količinama ovog omiljenog regataškog napitka. I sve je to bilo besplatno. „Ilustrovana Politika“ je uspešno pronalazila i okupljala donatore i sponzore ovog veličanstvenog promotivnog turističkog dešavanja. Ako uzmemo u obzir da je brojno stanje čamaca bilo oko 300-350, i da su na svakom čamcu bila bar tri člana posade, dolazimo do cifre od oko 1000-1200 ljudi. Sve je to u organizaciji „Ilustrovane“ bilo pod konac. Zbog toga je „Regata i trajala tri decenije.

A decenijama je i jedna beogradska porodica plovila svetom. Kojadinovići. Građevinski inženjer, moreplovac, slikar, putopisac Srboljub, njegova supruga Jelena, fizičar, sin Vanja i ćerka Mila, borili su se u nepreglednim svetskim daljinama, sa talasima, strujama, raznim nepogodama, na jedrenjaku Kli-Kli“, koji su sami sagradili. Na tom jedrenjaku su i odrastali i vodili brodski dnevnik čije su delove stanovnici od Vardara do Triglava jedva čekali da pročitaju (60 reportaža ) na stranicama „Ilustrovane Politike“.

Kojadinovići su putovali skoro četiri decenije i za to vreme su nekoliko puta oplovili zemlju. Od reportaža koje su izlazile u „Ilustrovanoj“ napravili su i objavili tri knjige. Malo je reći da je vaš magazin svaki put bio rasprodat. LJudi su čitajući uživali u svakoj dogodovštini Kojadinovića, a i danas postoje oni koji komentarišu i prepričavaju kako je tada bilo. Njihov sin Vanja imao je samo 13 meseci kada su krenuli na putovanje, a ćerka Mila Maona rođena je na Tahitiju. Kada su septembra 1976. krenuli na putovanje iz francuske luke Avr prema polutaru kako bi oplovili čitav svet, najpre Atlantski, a onda Tihi i Indijski okean, bili su mladi, bukvalno klinci. Na putovanju dugom više od tri decenije, Kojadinovići su živeli na Tahitiju, Novom Zelandu, Reunionu, Korzici… Vulkansko ostrvo Reunion u Indijskom okeanu bio je njihov dom pune dvadeset i dve godine, gde je Srboljub radio kao arhitekta i građevinac. Poslednje uplovljavanje ove posade bilo je u Bokokotorskom zalivu, 2006, kada je to poglavlje njihovog života zatvoreno – završio je i svoje prisećanja Krsta Pašković.

Antrfile:

Vikinzi u Beogradu

U Beogradu je te 1987. godine bila jaka zima. Dunav i Sava su, srećom, bili prohodni, te nam je rekama doplovio jedan neobičan četverac. Porodica Danaca upornih u nastojanju da katamaranom oplovi Evropu. Međutim, negde kod Bratislave, njihov brod je udario u podvodnu stenu i oštećen je. Zbog toga su putujući kroz tadašnju Jugoslaviju iz međunarodne reke Dunav ušli kod Brankovog mosta u državnu reku Savu napravivši za to vreme nezamisliv carinski prekršaj.

Jedini spas im je bio špic Ade Ciganlije i mogućnost da na tom mestu brod izvuku iz vode kako bi ga popravili. Nažalost, razumevanje jugoslovenskih vlasti nije bilo na visokom nivou. Dozvolu su čekali mesec dana, a kada su je dobili, sačekala ih je policija sa mašinkama i optužila da su strani špijuni – priseća se Krsta Pašković, čovek koji je najzaslužniji što je dozvola izdata. O tom „incidentu“ izveštavala je, a ko bi drugi, do „Ilustrovana Politika“.

Antrfile:

Međunarodno priznanje Ilustrovanoj Politici

Na predlog Krste Paškovića, ispred Nautičkog saveza Jugoslavije, predloženo je Svetskom udruženju za motonautiku (UIM) i komisiji za nautički turizam sa sedištem u Monte Karlu, da se „Za izvanrednu organizaciju, razvoj nautičkog turizma i masovnost, redakciji magazina „IlustrovanaPolitika“kao i novinarima Jovi Antonijeviću i fotoreporteru Bratislavu Patrnogiću dodeli „Srebrna značka“. Posle detaljnog obrazloženja koje je dao Pašković, inače i član tog svetskog udruženja, na sednici predsedništva UIM-a jednoglasno je prihvaćen predlog da se dodeli to posebno priznanje organizatoru regate, odnosno redakciji „Ilustrovane Politike“. Inače, to svetsko udruženje okuplja članove 57 zemalja.Danas u Srbiji nema takve regate kao što je bila ona u organizaciji „Ilustrovane Politike“, ali se godišnje organizuje pedesetak različitih od kojih su najpopularnije: „Vode Vojvodine“, „Reka“, „Somborska“, „Drinska“, „TID“…