Највиша инфлација у последњих 11 година
ЗАШТО ЦЕНЕ ДИВЉАЈУ

Прошле године дошло је до убрзања инфлације у Европи, а највећи узрок томе били су проблеми у ланцима снабдевања. Услед новонастале ситуације изазване корона кризом, глобални трговински путеви су се изменили, а цене транспорта достигле рекордан ниво. Пикови су били толико високи, да је цена контејнерског транспорта скочила и више од три пута у поређењу са препандемијском понудом. Део тог новог трошка платили су крајњи потрошачи, а грађани су се после дужег времена сусрели са инфлацијом.

Ова година доноси драстичан пад возарина у поморском транспорту, посебно у трећем кварталу ове године. Небојша Ђекић, директор продаје у компанији Карго-партнер, каже да су се цене на одређеним прекоокеанским рутама приближиле онима пре ковида.

“Тамо где су бродари током пандемије значајно, а по мом мишљењу и у много случајева неоправдано подизали своје цене, сада су принуђени да се у већој мери одрекну свог профита. Све ово нам говори да без обзира на околности, тј. актуелна економска и политичка дешавања у свету, ипак су понуда и тражња фактори који на крају дефинишу цену услуга у нашој индустрији. Многи би невешто закључили да ће услед инфлације и раста цене горива поскупети и поморски транспорт, али услед недостатка терета превозници своје цене додатно спуштају, што имплицира да ће им због ниже цене, а већих трошкова, бити на располагању све мања добит.”

Осим поморског транспорта и цене друмског превоза у Европи показују благу тенденцију опадања, након што су у трећем кварталу ове године поново достигле историјски максимум.

С обзиром на то да најмање трећину цене неког производа чине укупни трошкови превоза и пратећих услуга, и како су високи износи транспорта погурали инфлацију, сада се поставља питање – хоће ли је супротан тренд обуздати?

Весна Лапчић, економска новинарска и уредница портала www.sveonovcu.rs, подсећа да је међугодишња стопа инфлације у Србији у октобру износила 15 одсто што је највише у последњих 11 година, а највише стопе инфлације забележене су ове године и у еврозони и то још од 1996. када је Еуростат почео да је мери.

“Иако су очекивања била да ће се инфлациија примирити крајем ове године на глобалном, али и локалном нивоу, то се није десило па су и економисти опрезнији при даљим предвиђањима стопе раста. Ипак, сасвим је сигурно да се, када изађе из својих циљаних оквира, инфлација тешко враћа на првобитне нивое и тешко ју је зауздати.”

Како наводи наша саговорница, значајно поскупљење транспорта је првобитно заиста утицало на раст цена, како сировина тако и готових производа.

“У којој мери ће трговци узети у обзир смањење цене контејнерског транспорта из Кине приликом калкулације крајњих цена зависи и од тога колико је значајно учешће транспорта у финалној цени. Ипак, и даље ће закони понуде и тражње играти најзначајнију улогу у формирању цена, те не верујем да ће бити смањења цена производа за којима постоји висока тражња, а мањак понуде, јер трговци неретко у таквим околностима користе прилику за екстра зараду. На пример, аутомобилској индустрији константно недостаје одређених компоненти, нови аутомобили се чекају дуго, што је изазвало пометњу и на тржишту половних аутомобила којима је порасла цена, а онда треба очекивати и већу тражњу за деловима, јер се ти аутомобили чешће кваре.”

 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању