Политичари се позивају на народ. Он их је, кажу, бирао и зато само грађа-нима и полажу рачуне. И све што раде, раде у ин-тересу грађана. И кажу да о свему одлучују грађани и да се они питају. А ти грађани од политичара траже само једно. Да им обезбеде пристојне услове за живот. Преведено, по-следњу реч у држави имају грађани, а не политичари. И да је среће увек и свуда политичари би требало да ослушну шта грађани мисле и траже, па да тако и раде. Постоји у Београду један регистро-вани сервис, једно удружење, које грађани хвале и траже, али, чини се, баш на овом случају стиже потврда да не мора да значи да грађани имају последњу реч. Они желе да корис-те услуге Кар Го-а, али неко други не жели да им ови буду конкуренција. А, да ли су им конкуренција? И зашто их грађани траже?
Наставак прочитајте у броју 3158.