Унутрашњост срца и крвних судова је посебно осетљива, осетљивија него други органи на ове драматичне промене и услове у којима живимо. Стрес, лоша исхрана, много лоших информација, физичка неактивност, пушење… узимају свој данак, па су редовни, неинвазивни прегледи ових органа неопходни
Пише Бранка Ковачевић
Фото Милош Лужанин
У каквом стању су нам крвни судови врата, мозга, срца и остатка тела? Размишљамо ли понекад о томе? Или само живимо живот, без јасног плана да дочекамо стоту. Кардиоваскуларне болести у Србији, нажалост, спадају у црну статистику, и по оболевању од ових болести и по лошим исходима, при врху смо у Европи. О свему томе разговарамо са једним од највећих стручњака у региону – академиком професором др Ђорђем Радаком, директором хирургије у болници „Еуромедик“.
– Васкуларне болести су се нашле у фокусу пажње наше популације из неколико разлога. Прво зато што живимо у веома турбулентним и тешким временима, а поремећен однос симпатикуса и парасимпатикуса се нарочито изражава на нивоу крвних судова и срца. Унутрашњост срца и крвних судова је посебно осетљива, осетљивија него други органи на ове промене. Ту мислимо на стрес, лошу исхрану, много лоших информација, пушење, физичку неактивност и то све доводи до експлозије васкуларних болести, која је била на неки начин примећена и регулисана зато што смо великим напорима успели да развијемо систем добре, неинвазивне ултразвучне дијагностике крвних судова, каротидних артерија, аорте, артерија ногу, вена. Међутим, са појавом корона пандемије, људи су се пасивизирали, повукли у куће и смањили физичке активности. Осим тога, ултразвучни прегледи који су драгоцени јер су јефтини, безазлени, безболни, прецизни и брзи, одгођени су или потпуно занемарени. А управо неинвазивни прегледи нам дају информације о томе шта се дешава у унутрашњости великих крвних судова.
Шта обавезно од контролних прегледа треба урадити једном годишње?
– После 50. године једном годишње треба доћи код васкуларног хирурга и направити елементарне ултразвучне прегледе који се зову колор дуплекс ултрасонографија, пре свега каротидних артерија, затим аорте, артерија које исхрањују доње екстремитете, дубоких и површних вена. То би био дијагностички оптимум да се стекне слика о циркулаторном систему. Можда делује као да је то много, али то су три ултразвучна прегледа која се заврше за 20 минута и добије се врло јасна слика.
Који први симптоми са сигурношћу кажу да нешто није у реду са нашим васкуларним системом?
– Симптоми васкуларног система су врло различити јер фактички сви наши органи имају своје крвне судове и када они не раде како треба, онда имамо одређене симптоме на специфичним органима. Грубо речено, недовољна исхрањеност мозга доводи на почетку до вртоглавица и несвестица, недовољна исхрањеност доњих екстремитета до болова, грчева у мишићима, недовољна исхрањеност бубрега до хипертензије и до задржавања лоших метаболита у телу. Лоша ситуација са аортом и великим артеријама грудног коша доводи до њиховог зачепљења, или проширења, који се манифестују много дифузнијим симптомима. Ове поменуте тегобе су први знаци да обавезно треба проверити циркулацију, али и ако се симптоми не јаве, након 50. године треба урадити такозване ултразвучне скрининг прегледе који ће нас упозорити на проблем.
Колики проценат зачепљености крвних судова је алармантан и захтева операцију? Шта је могуће лечити лековима?
– Обично се почиње са лековима. Основне су две групе лекова. Једно су статини који регулишу липидни статус, друго су антитромбоцитни лекови који спречавају наглу прогресију сужења због лепљења тромбоцита на неравним површинама атеросклеротичних плакова, а ако сужење пређе 65 одсто лумена артерије која исхрањује мозак и на артеријама које исхрањују доње екстремитете или бубреге, онда је потребно да се утврди на који начин је најбоље да направимо такозвану реваскуларизацију.
Како можемо да поправимо циркулацију код хирурга?
– Имамо такозване минимално инванзивне и отворене методе, односно праву хирургију. Минимално инвазивне су ендоваскуларне интервенције, модерне методе које нам омогућавају да се интервенција уради безболно, у току једног дана, и да истог дана пацијент иде кући. То је такозвана ендоваскуларна дилатација артерије или дилатација са имплантацијом стента који је, у ствари, једна метална опруга која чини да се на дуге стазе очува резултат дилатације. Све се то ради код нас, у „Еуромедик“ болници. Дилатација подразумева приступ месту које је проблематично и то тако што се из једне удаљене артерије катетером који на врху има балон, дође до места које је проблематично и онда под контролом рендгена надува се балон под притиском од две атмосфере који отвори ту сужену артерију и по потреби се стави додатно стент или не. То се ради под условом да је артерија сужена или оболела, али још увек проходна. Ако је артерија потпуно закрчена, онда то нема смисла, него се раде такозване бајпас реконструкције или ендартеректомија.
Како изгледају ти сложенији захвати?
– Артерија се отвори, очисти се изнутра и врати на своје место. Као у водоводу што се чисте цеви, ако треба пластично да објасним. Не постоји ниједна процедура која се данас примењује у савременој васкуларној медицини и хирургији а да се не примењује и у „Еуромедику“. И, још једна посебно важна чињеница. Ми смо овде успели да интегришемо дијагностичке методе, просторно и временски. Направили смо систем у коме имамо једну брзу, заокружену дијагностику. Она је циљана и брза. Некоме је, рецимо, потребан ултразвук каротида, некоме бубрежних артерија, а онда, после тога, када већ имамо прелиминарни налаз клиничког прегледа васкуларног хирурга, имамо лабораторијске налазе и ултразвучну дијагностику која нам је потврдила да постоји проблем на некој артерији, онда циљано радимо мулти–слајс скенер и то све заједно буде урађено у року од два сата. Највећи проблем је што мултислајсна дијагностика захтева електронску реконструкцију те вишедимензионалне слике и то тражи сат и по до два очитавања снимка. Трудимо се да то време искористимо за нека додатна испитивања у смислу биохемијских параметара или прегледа урина. Брза дијагностика је важна јер у време ковид пандемије имамо и доста ургентних стања, а то значи да не смемо да трошимо дане на дијагностику. То су прединфарктна стања, или анеуризме пред пуцањем, у фази болова. То одмах санирамо. И друго, имамо велики број пацијената који долазе из унутрашњости, из земаља у региону, или из Европе. То су пацијенти који су се са муком организовали да прођу кроз корона коридоре и зато је потребно да буду пажљиво дијагностички решени у току једног дана.
Дуг живот подразумева чисте крвне судове, које је човек савесно контролисао. Једном сте рекли да радите „подмлађивање мозга“. Шта то подразумева?
–Та синтагма „подмлађивање мозга“ је одјекнула и наишла на много позитивних реакција. Сведоци смо једне експлозије естетских захвата који су често потребни, али понекад и гротескни. Сад је модерно бити млад и лепо изгледати, па сам ја размишљао да је важније да некоме поправимо циркулацију у мозгу и „подмладимо мозак“, јер не само што тако спречавамо мождани удар, већ спречавамо и васкуларну деменцију због тога што мозак на дуге стазе буде добро исхрањен. Али, занемарујемо још једну ствар – мозак је један сложен регулаторни центар. Мозак има хипофизу, а хипофиза производи хормоне који регулишу све метаболичке функције организма. То значи, ако неко живи са 10 одсто исхрањености мозга, па њему ни хипофиза ме може да функционише добро. Његов хормонски и метаболички статус није добар годинама. Поправљајући циркулацију у мозгу кроз једноставне каротидне интервенције, ми постижемо и тај ефакат хормоналног и метаболичког подмлађивања организма. Када регулишете хормонски статус, метаболизам се убрза. Проблем је што мозак дуго ћути и трпи своју неухрањеност зато што мозак нема рецепторе који реагују на недовољну исхрањеност. Срце има рецепторе који указују на то да срчани мишић није довољно исхрањен. Тај бол се зове ангина пекторис. Мозак то нема. Ти људи трпе и мозак се прилагођава и реагује када више заиста не може да функционише због тешке неисхрањености.
Тек тада се јављају први симптоми. То су несвестице и вртоглавице. Али, нажалост, често у неких 60 одсто случајева први симптом буде мождани удар. А ти пацијенти неретко нису имали прве симптоме у виду несвестице, јер би се они лечили. Зато је каротидна стеноза посебан проблем јер је скривена, нема симптома. И све вертебралне артерије се рутински проверавају и могу да се поправе и ендоваскуларним и васкуларним захватима али и фармаколошки. Два су слива која хране мозак – један је каротидни, други вертебрални. Вертебралне артерије пролазе кроз кичмене пршљенове и оне могу да буду компримиране од стране неких реуматолошких процеса. Али то је ређе него каротидна проблематика.
Познато је да се на основу генома може направити индивидуални план како да човек остане здрав и не добије инфаркт или шлог, али и план лечења, исхране, физичке активности?
– То већ спада у будућност, а та будућност је почела. Може се консултовати васкуларни доктор, односно ангиолог и васкуларни хирург о тој врсти превентиве. То значи да кад урадимо анализу генома, ми већ знамо којих су то петнаестак или двадесетак гена који су одговорни за развој атеросклерозе, за развој дијабета, гојазности, метаболичког синдрома. Кад се то укрсти, дођете до података које су особе угрожене па морају да обрате пажњу на промену стила живота, лечење липидног статуса, хипертензије и избегавање фактора ризика. Бесмислено је некоме давати лек и веровати да он делује, а пацијент у ствари нема рецепторе да би тај лек био користан.
За шта су још важне генетске анализе?
– Важне су у венској патологији. Постоје породице у којима су проширене вене наследне. А постоје и особе које из чиста мира добијају венске тромбозе, јер није ствар само у венском зиду него и у томе што постоје особе са предестинираном склоношћу да развију тромбозу. То је некад повезано са трудноћом и порођајем. Сматра се да једна трећина жена има проширене вене, а од тога половина има тромбозе које могу да буду симултано присутне јер оне обично захватају дубоке вене. У „Еуромедику“ је развијен систем за лечење обољења вена и ту се примењују ефикасни, нови и минимално инвазивни захвати који подразумевају употребу радиофреквентне енергије и ласера за лечење варикозно промењених вена. Та нова венска хирургија је направила велику револуцију, па зато више нема великих резова, шавова, скидања конаца. Вена се при интервенцији више уопште не вади, него се она спали поткожно и долази до њеног ресорбовања у поткожном ткиву, па нема потребе за великим интервенцијама.
Познати сте по томе што сте велики број иновација увели у васкуларну хирургију…
– Један од нових облика хируршке писмености је и еверзиона ендартеректомија која је редуковала тежину захвата и дупло смањила број могућих. Реконструкција каротидне артерије је рађена традиционално, тако што је каротида отварана уздужно, што је стварало многе проблеме. Ако се артерија отвори попречно, елипсоидно, а то смо ми увели и публиковали, смањује се учесталост компликација, као и дужина затварања циркулације. Ову методу сам увео пре 15 година и постала је општеприхваћена, па се оне старе, традиционалне методе више и не раде.
Антрфиле 1
У „Еуромедику“ успешно радимо све операције на крвним судовима које доводе крв до мозга, све операције на аорти, нарочито абдоминалној, због анеуризматске болести или атеросклерозе, све реконструкције са дилатацијама и бајпас процедурама на артеријама ногу због лечења и превенције гангрене, реконструкције великих венских крвних судова. Али, радимо и нове, атрактивне, минимално инвазивне радиофреквентне и ласерске процедуре на површинским венама – каже професор др Ђорђе Радак.