Akademik profesor dr Đorđe Radak
Zašto je važno podmlađivanje mozga…

Unutrašnjost srca i krvnih sudova je posebno osetljiva, osetljivija nego drugi organi na ove dramatične promene i uslove u kojima živimo. Stres, loša ishrana, mnogo loših informacija, fizička neaktivnost, pušenje… uzimaju svoj danak, pa su redovni, neinvazivni pregledi ovih organa neophodni

Piše Branka Kovačević

Foto Miloš Lužanin

U kakvom stanju su nam krvni sudovi vrata, mozga, srca i ostatka tela? Razmišljamo li ponekad o tome? Ili samo živimo život, bez jasnog plana da dočekamo stotu. Kardiovaskularne bolesti u Srbiji, nažalost, spadaju u crnu statistiku, i po obolevanju od ovih bolesti i po lošim ishodima, pri vrhu smo u Evropi. O svemu tome razgovaramo sa jednim od najvećih stručnjaka u regionu– akademikom profesorom dr Đorđem Radakom, direktorom hirurgije u bolnici „Euromedik“.

Vaskularne bolesti su se našle u fokusu pažnje naše populacije iz nekoliko razloga. Prvo zato što živimo u veoma turbulentnim i teškim vremenima, a poremećen odnos simpatikusa i parasimpatikusa se naročito izražava na nivou krvnih sudova i srca. Unutrašnjost srca i krvnih sudova je posebno osetljiva, osetljivija nego drugi organi na ove promene. Tumislimo na stres, lošu ishranu, mnogo loših informacija,pušenje, fizičku neaktivnost i to sve dovodi do eksplozije vaskularnih bolesti, koja je bila na neki način primećena i regulisana zato što smo velikim naporima uspeli da razvijemo sistem dobre, neinvazivne ultrazvučne dijagnostike krvnih sudova, karotidnih arterija, aorte, arterija nogu, vena. Međutim, sa pojavom korona pandemije, ljudi su se pasivizirali, povukli u kuće i smanjili fizičke aktivnosti. Osim toga, ultrazvučni pregledi koji su dragoceni jer su jeftini, bezazleni, bezbolni, precizni i brzi, odgođeni su ili potpuno zanemareni. A upravo neinvazivni pregledi nam daju informacije o tome šta se dešava u unutrašnjosti velikih krvnih sudova.

Šta obavezno od kontrolnih pregleda treba uraditi jednom godišnje?

Posle 50. godine jednom godišnje treba doći kod vaskularnog hirurga i napraviti elementarne ultrazvučne preglede koji se zovu kolor dupleks ultrasonografija, pre svega karotidnih arterija, zatim aorte, arterija koje ishranjuju donje ekstremitete, dubokih i površnih vena. To bi bio dijagnostički optimum da se stekne slika o cirkulatornom sistemu. Možda deluje kao da je to mnogo, ali to su tri ultrazvučna pregleda koja se završe za 20 minuta i dobije se vrlo jasna slika.

Koji prvi simptomi sa sigurnošću kažu da nešto nije u redu sa našim vaskularnim sistemom?

Simptomi vaskularnog sistema su vrlo različiti jer faktički svi naši organi imaju svoje krvne sudove i kada oni ne rade kako treba, onda imamo određene simptome na specifičnim organima. Grubo rečeno, nedovoljna ishranjenost mozga dovodi na početku do vrtoglavica i nesvestica, nedovoljna ishranjenost donjih ekstremiteta do bolova, grčeva u mišićima, nedovoljna ishranjenost bubrega do hipertenzije i do zadržavanja loših metabolita u telu. Loša situacija sa aortom i velikim arterijama grudnog koša dovodi do njihovog začepljenja, ili proširenja, koji se manifestuju mnogo difuznijim simptomima. Ove pomenute tegobe su prvi znaci da obavezno treba proveriti cirkulaciju, ali i ako se simptomi ne jave, nakon 50. godine treba uraditi takozvane ultrazvučne skrining preglede koji će nas upozoriti na problem.

Koliki procenat začepljenosti krvnih sudova je alarmantan i zahteva operaciju? Šta je moguće lečiti lekovima?

Obično se počinje sa lekovima. Osnovne su dve grupe lekova. Jedno su statini koji regulišu lipidni status, drugo su antitrombocitni lekovi koji sprečavaju naglu progresiju suženja zbog lepljenja trombocita na neravnim površinama aterosklerotičnih plakova, a ako suženje pređe 65 odsto lumena arterije koja ishranjuje mozak i na arterijama koje ishranjuju donje ekstremitete ili bubrege, onda je potrebno da se utvrdi na koji način je najbolje da napravimo takozvanu revaskularizaciju.

Kako možemo da popravimo cirkulaciju kod hirurga?

Imamo takozvane minimalno invanzivne i otvorene metode, odnosno pravu hirurgiju. Minimalno invazivne su endovaskularne intervencije, moderne metode koje nam omogućavaju da se intervencija uradi bezbolno, u toku jednog dana, i da istog dana pacijent ide kući. To je takozvana endovaskularna dilatacija arterije ili dilatacija sa implantacijom stenta koji je, ustvari, jedna metalna opruga koja čini da se na duge staze očuva rezultat dilatacije. Sve se to radi kod nas, u Euromedik bolnici. Dilatacija podrazumeva pristup mestu koje je problematično i to tako što se iz jedne udaljene arterije kateterom koji na vrhu ima balon, dođe do mesta koje je problematično i onda pod kontrolom rendgena naduva se balon pod pritiskom od dve atmosfere koji otvori tu suženu arteriju i po potrebi se stavi dodatno stent ili ne. To se radi pod uslovom da je arterija sužena ili obolela, ali još uvek prohodna. Ako je arterija potpuno zakrčena, onda to nema smisla, nego se rade takozvane bajpas rekonstrukcije ili endarterektomija.

Kako izgledaju ti složeniji zahvati?

Arterija se otvori, očisti se iznutra i vrati na svoje mesto. Kao u vodovodu što se čiste cevi, ako treba plastično da objasnim. Ne postoji nijedna procedura koja se danas primenjuje u savremenoj vaskularnoj medicini i hirurgiji a da se ne primenjuje i u „Euromediku“.I, još jedna posebno važna činjenica. Mi smo ovde uspeli da integrišemo dijagnostičke metode, prostorno i vremenski. Napravili smo sistem u kome imamo jednu brzu, zaokruženu dijagnostiku. Ona je ciljana i brza. Nekome je, recimo, potreban ultrazvuk karotida, nekome bubrežnih arterija, a onda, posle toga, kada već imamo preliminarni nalaz kliničkog pregleda vaskularnog hirurga, imamo laboratorijske nalaze i ultrazvučnu dijagnostiku koja nam je potvrdila da postoji problem na nekoj arteriji, onda ciljano radimo multislajs skener i to sve zajedno bude urađeno u roku od dva sata. Najveći problem je što multislajsna dijagnostika zahteva elektronsku rekonstrukciju te višedimenzionalne slike i to traži sat ipo do dva očitavanja snimka. Trudimo se da to vreme iskoristimo za neka dodatna ispitivanja u smislu biohemijskih parametara ili pregleda urina. Brza dijagnostika je važna jer u vreme kovid pandemije imamo i dosta urgentnih stanja, a to znači da ne smemo da trošimo dane na dijagnostiku. To su predinfarktna stanja, ili aneurizme pred pucanjem, u fazi bolova. To odmah saniramo. I drugo, imamo veliki broj pacijenata koji dolaze iz unutrašnjosti, iz zemalja u regionu, ili iz Evrope.To su pacijenti koji su sesa mukom organizovali da prođu kroz korona koridore i zato je potrebno da budu pažljivo dijagnostički rešeni u toku jednog dana.

Dug život podrazumeva čiste krvne sudove, koje je čovek savesno kontrolisao. Jednom ste rekli da radite „podmlađivanje mozga. Šta to podrazumeva?

Ta sintagma „podmlađivanje mozga“ je odjeknula i naišla na mnogo pozitivnih reakcija. Svedoci smo jedne eksplozije estetskih zahvata koji su često potrebni, ali ponekad i groteskni. Sad je moderno biti mlad i lepo izgledati, pa sam ja razmišljao da je važnije da nekome popravimo cirkulaciju u mozgu i „podmladimo mozak“, jer ne samo što tako sprečavamo moždani udar, već sprečavamo i vaskularnu demenciju zbog toga što mozak na duge staze bude dobro ishranjen. Ali, zanemarujemo još jednu stvar – mozak je jedan složen regulatorni centar. Mozak ima hipofizu, a hipofiza proizvodi hormone koji regulišu sve metaboličke funkcije organizma. To znači, ako neko živi sa 10 odsto ishranjenosti mozga, pa njemu ni hipofiza me može da funkcioniše dobro. Njegov hormonski i metabolički status nije dobar godinama. Popravljajući cirkulaciju u mozgu kroz jednostavne karotidne intervencije, mi postižemo i taj efakat hormonalnog i metaboličkog podmlađivanja organizma. Kada regulišete hormonski status, metabolizam se ubrza. Problem je što mozak dugo ćuti i trpi svoju neuhranjenost zato što mozak nema receptore koji reaguju na nedovoljnu ishranjenost. Srce ima receptore koji ukazuju na to da srčani mišić nije dovoljno ishranjen. Taj bol se zove angina pektoris. Mozak to nema. Ti ljudi trpe i mozak se prilagođava i reaguje kada više zaista ne može da funkcioniše zbog teške neishranjenosti.

Tek tada se javljaju prvi simptomi. To su nesvestice i vrtoglavice. Ali, nažalost, često u nekih 60 odsto slučajeva prvi simptom bude moždani udar. A ti pacijenti neretko nisu imali prve simptome u vidu nesvestice, jer bi se oni lečili. Zato je karotidna stenoza poseban problem jer je skrivena, nema simptoma. I sve vertebralne arterije se rutinski proveravaju i mogu da se poprave i endovaskularnim i vaskularnim zahvatima ali i farmakološki. Dva su sliva koja hrane mozak – jedan je karotidni, drugi vertebralni. Vertebralne arterije prolaze kroz kičmene pršljenove i one mogu da budu komprimirane od strane nekih reumatoloških procesa. Ali to je ređe nego karotidna problematika.

Poznato je da se na osnovu genoma može napraviti individualni plan kako da čovek ostane zdrav i ne dobije infarkt ili šlog, ali i plan lečenja, ishrane, fizičke aktivnosti?

To već spada u budućnost, a ta budućnost je počela. Može se konsultovati vaskularni doktor, odnosno angiolog i vaskularni hirurg o toj vrsti preventive. To znači da kad uradimo analizu genoma, mi već znamo kojih su to petnaestak ili dvadesetak gena koji su odgovorni za razvoj ateroskleroze, za razvoj dijabeta, gojaznosti, metaboličkog sindroma. Kad se to ukrsti, dođete do podataka koje su osobe ugrožene pa moraju da obrate pažnju na promenu stila života, lečenje lipidnog statusa, hipertenzije i izbegavanje faktora rizika. Besmisleno je nekome davati lek i verovati da on deluje, a pacijent u stvari nema receptore da bi taj lek bio koristan.

Za šta su još važne genetske analize?

Važne su u venskoj patologiji. Postoje porodice u kojima su proširene vene nasledne. A postoje i osobe koje iz čista mira dobijaju venske tromboze, jer nije stvar samo u venskom zidu nego i u tome što postoje osobe sa predestiniranom sklonošću da razviju trombozu. To je nekad povezano sa trudnoćom i porođajem. Smatra se da jedna trećina žena ima proširene vene, a od toga polovina ima tromboze koje mogu da budu simultano prisutne jer one obično zahvataju duboke vene. U „Euromediku“ je razvijen sistem za lečenje oboljenja vena i tu se primenjuju efikasni, novi i minimalno invazivni zahvati koji podrazumevaju upotrebu radiofrekventne energije i lasera za lečenje varikozno promenjenih vena. Ta nova venska hirurgija je napravila veliku revoluciju, pa zato više nema velikih rezova, šavova, skidanja konaca. Vena se pri intervenciji više uopšte ne vadi, nego se ona spali potkožno i dolazi do njenog resorbovanja u potkožnom tkivu, pa nema potrebe za velikim intervencijama.

Poznati ste po tome što ste veliki broj inovacija uveli u vaskularnu hirurgiju…

Jedan od novih oblika hirurške pismenosti je i everziona endarterektomija koja je redukovala težinu zahvata i duplo smanjila broj mogućih. Rekonstrukcija karotidne arterije je rađena tradicionalno, tako što je karotida otvarana uzdužno, što je stvaralo mnoge probleme. Ako se arterija otvori poprečno, elipsoidno, a to smo mi uveli i publikovali, smanjuje se učestalost komplikacija, kao i dužina zatvaranja cirkulacije. Ovu metodu sam uveo pre 15 godina i postala je opšteprihvaćena, pa se one stare, tradicionalne metode više i ne rade.

Antrfile 1

U „Euromediku“ uspešno radimo sve operacije na krvnim sudovima koje dovode krv do mozga, sve operacije na aorti, naročito abdominalnoj, zbog aneurizmatske bolesti ili ateroskleroze, sve rekonstrukcije sa dilatacijama i bajpas procedurama na arterijama nogu zbog lečenja i prevencije gangrene, rekonstrukcije velikih venskih krvnih sudova. Ali, radimo i nove, atraktivne, minimalno invazivne radiofrekventne i laserske procedure na površinskim venama – kaže profesor dr Đorđe Radak.