Убиства, тероризам, катаклизме, саобраћајне несреће, ратни сукоби… Ови призори доминирају
у медијима и по принципу „што горе, то боље“, подижу тираже и гледаност. Да ли су припадници
„седме силе“ одговорни за све бруталније и „крвавије“ приче и слике којима смо изложени, или
људској природи, на неки чудан и бизаран начин више прија туђа несрећа него успех и срећа
Чак и велики успех наше златне алетичарке Иване Шпановић у медијима је био некако потиснут другим садржајима, оним са негативном конотацијом. „Зашто су доносиоци добрих вести увек у сенци негативних дешавања? – упитао се и водитељ ТВ Прва Срђан Предојевић, на шта је гошћа, Мирјана Бобић Мојсиловић, одговорила како сматра да су Срби жељни добрих вести, те да се и лично у то уверила, јер је њен пост на друштвеној мрежи – постер ученика генерације – добио највише лајкова.
Ма колико желели да се сагласимо са овом констатацијом, многе друге чињенице је негирају. Најпродаваније су управо оне новине које на насловним странама из дана у дан доносе најбруталније детаље о убиствима, масакрима, погибијама. Често је њихово извештавање на ивици не само доброг укуса, већ и етичког кодекса, али мало ко се тиме озбиљно бави, а читалачка публика са великом радозналошћу прати шта ће се даље догодити и које ће нове бизарне податке сазнати. Када је крајем прошле године преминуо троипогодишњи син познатог глумца Срђана Тодоровића, многи медији су ову породичну трагедију покушали да претворе у „директан пренос родитељског бола“ на најнепримеренији могући начин, због чега је реаговало и Независно удружење новинара Србије и оштро осудило кршење професионалних стандарда.
Наставак можете прочитати у броју 3086.