Zašto pucaju penzioni sistemi

Dugi period negativnih, ili rekordno niskih kamatnih stopa, doveo je do velikog pritiska na penzione fon-dove u Holandiji. Tolikog, da su njihovi predstavnici morali da pred penzionere izađu sa upozorenjem da bi im penzije mogle biti smanjene. Holandska vlada uveliko radi na rešavanju neposrednih problema, ali već postojeću zabrinutost do-datno pojačava konstantan porast broja zaposlenih koji završavaju svoj radni vek. U Holandiji se svake godine starosna granica za odlazak u penziju pomera, da bi do 2024. dostigla 67 go-dina i za muškarce i za žene, a potom se usklađivala sa očekivanim život-nim vekom. Računica kaže da bi posle 2024. građani morali da rade još osam meseci duže, da bi se „dočepali“ penzije. I, bez obzira na tu preventiv-nu meru, svim nadležnima je jasno da će iznos penzija morati da se menja. O čemu, bar za sada, ni budući ni sa-dašnji penzioneri neće ni da čuju.U najvećem broju slučajeva holandski penzioneri primaju svoje prinadlež-nosti u visini od 80 odsto svoje pro-sečne plate. Ali, efekat koje su niske kamate imale i imaju na penzione fondove, govori da će ili penzije biti manje, ili će se, za one koji rade, po-dići visina uplata u penzione fondo-ve, a možda će se obe mere sprovoditi istovremeno. Nacija je šokirana, jer je bila ubeđena da se oslanja na strogo kontrolisan i pouzdan penzioni sis-tem, gde skoro svaki zaposleni može da računa na penziju i od države i od poslodavca, i koji je i ove godine, uz Danski, sa najvišom ocenom A, svetski čuven savetnik za investicije „Mer-ser’s“ proglasio za najbolji na svetu.

Nastavak pročitajte u broju 3175.