ГОСТ ФЕСТА– ДЕТЛЕВ БАК
Зашто сам пропао у Холивуду?

Након одгледане шармантне и духовите приче о углађеном и добродушном преваранту Феликсу, прва мисао била је: само да је филм снимљен на енглеском језику и да има холивудске глумце, то би био велики светски хит. Овако, памтиће га малобројни који су га видели: ретко се дешава да неко дело књижевне громаде попут Томаса Мана буде тако питко и једноставно пренесено на екран као што је то случај са „Исповестима варалице Феликса Крула“, у режији Детлева Бака.

Бак и његов пријатељ Данијел Келман, један од најважнијих и најугледнијих немачких књижевника данашњице, великом послу пришли су непретенциозно и направили одличан баланс између класичних Манових мудрости и филмске забаве која је динамична, духовита и лепо снимљена. Прича романа из 1954. и филма из 2021. ипак се донекле разликују, али главни јунак је исти: авантуриста и преварант сиромашног порекла, који захваљујући добром изгледу и природној сналажљивости успева да, радећи посао потрчка и лифтбоја у луксузном хотелу, стекне добра познанства и постане богат, стављајући себе пред велику дилему: вољена жена или угодан живот? У главним улогама бриљирали су Јанис Нивонер, Кристијан Фридел и Лив Лиза Фрис са којом смо објавили интервју пре три броја, поводом улоге у филму „Град проклетих“. Она је звезда ТВ серије „Вавилон Берлин“.

Тако добри глумци, искусан редитељ и велики писци Томас Ман („Буденброкови“, „Чаробни брег“, „Доктор Фаустус) и Данијел Келман (већину његових дела попут „Ја и Камински“, „Премеравање света“, „Слава“ или „Ф роман“ објавила је код нас „Дерета“) нису могли да оману. Надамо се да ће филм стићи и у биоскопе или бар на мале екране у Србији. У међувремену смо питали редитеља Детлева Бака шта се догодило са тим остварењем па је прошло „испод радара“ за широку публику?

– Једна трагична ситуација – осмехује се Детлев Бак (59). – Пре почетка снимања у компанији која је радила филм била су два шефа, а у тренутку када је филм био готов, њих двојица више нису били у фирми. Нови шеф није волео мој филм или, што је такође вероватно, није волео свог претходника. Нови шеф је решио да филм пусти почетком лета што је била велика грешка. Говорио сам да то није летњи хит за младе, већ породична прича чија се радња дешава у зимско доба, око Божића, и било би логично да премијера буде у то време. Обично сам био копродуцент мојих филмова и могао сам да утичем на те ствари, али ово је велики „Ворнер Брос“ радио и ништа није могло да се уради.

Шта сте Ви лично желели са овим филм да урадите?

– То је била понуда за посао. Пре неколико година радио сам један историјски филм по роману Данијела Келмана. Звао се „Премеравање света“ и преведен је у целом свету. Када сам добио понуду од студија „Баварија Филм“ да снимамо по неком класичном делу, сетио сам се Данијела који је фанатични обожавалац Томаса Мана. Он Томаса Мана зове „Томи“, са шеснаест година већ је био прочитао све његове књиге, зна све детаље о ликовима, причама тих романа и знао сам да ће, уколико пристане, наш рад бити једна дивна, забавна авантура. Структура романа је таква да један догађај гура следећи и тако све до краја, али у филму не може на тај начин да се прича. Све смо променили, а крај смо додали јер Ман није стигао да доврши тај роман пре смрти. После рата је то у Немачкој био први бестселер који је свима био потребан, прва и једина комедија од озбиљног писца и добитника Нобелове награде. Ми смо домаштали крај приче која се у роману, ипак, не завршава логично. Већина људи на свету није богата. Како променити наш живот, нашу стварност? Како да постанемо богати? Вечито питање. Тако и са јунаком нашег филма који има дилему.

 

Пише Срђан Јокановић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању