Последњи дан јануара започео је алармантном информацијом да је управо тог јутра, према мерењима неколико релевантних светских агенција које се тиме баве – Београд најзагађенији град на свету са индексом од чак 399, на скали која се броји до 420. Лаицима можда овај податак и не говори много, али ако се зна да је ваздух задовољавајућег квалитета уколико има индекс испод 50, а да су вредности између 150 и 200 означене као изразито нездраве, шта тек рећи за готово двоструко већу загађеност српске престонице. На Сајту Airvisual исписани су били тога јутра и савети за Београђане: не излазите напоље ако не морате, не отварајте прозоре, носите маске или макар шалове преко лица, укључите пречишћиваче ваздуха… Посебно се све ово односило на децу, хроничне респираторне болеснике и старије особе. Из Градског завода за јавно здравље, међутим, као одговор на могућу панику међу грађанима стизале су умирујуће информације: да су повећане концентрације загађујућих материја карактеристичне за ово доба године, да те вредности јесу нешто повишене, али да је било и већих прекорачења, као и да је већ у поподневним сатима 31. јануара, Београд, према индексу загађе- ности био на 21. месту. Да ли треба да нас утеши што смо са неславног првог, пали на 21. место у свету по индексу загађености?
Наставак прочитајте у броју 3132.