Zašto su srpski gradovi među najzagađenijima u svetu

Poslednji dan januara započeo je alarmantnom informacijom da je upravo tog jutra, prema merenjima nekoliko relevantnih svetskih agencija koje se time bave – Beograd najzagađeniji grad na svetu sa indeksom od čak 399, na skali koja se broji do 420. Laicima možda ovaj podatak i ne govori mnogo, ali ako se zna da je vazduh zadovoljavajućeg kvaliteta ukoliko ima indeks ispod 50, a da su vrednosti između 150 i 200 označene kao izrazito nezdrave, šta tek reći za gotovo dvostruko veću zagađenost srpske prestonice. Na Sajtu Airvisual ispisani su bili toga jutra i saveti za Beograđane: ne izlazite napolje ako ne morate, ne otvarajte prozore, nosite maske ili makar šalove preko lica, uključite prečišćivače vazduha… Posebno se sve ovo odnosilo na decu, hronične respiratorne bolesnike i starije osobe. Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, međutim, kao odgovor na moguću paniku među građanima stizale su umirujuće informacije: da su povećane koncentracije zagađujućih materija karakteristične za ovo doba godine, da te vrednosti jesu nešto povišene, ali da je bilo i većih prekoračenja, kao i da je već u popodnevnim satima 31. januara, Beograd, prema indeksu zagađe- nosti bio na 21. mestu. Da li treba da nas uteši što smo sa neslavnog prvog, pali na 21. mesto u svetu po indeksu zagađenosti?

Nastavak pročitajte u broju 3132.