БРАНКОВИНА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ
Завичај је загрљај који утопљава

Вративши се неколико деценија уназад, са лакоћом можемо увидети са колико се промена образовање у Србији сусрело. Тешко да се данас младим генерацијама може речима објаснити како је некада изгледало похађање наставе и какве су ученици имали услове за стицање знања. Међутим, посетом Бранковини, које се налази недалеко од Ваљева, добија се целовитија слика о наведеном.

Бранковина, насељено место подељено на две целине од културно-историјског значаја, сведочи о почецима озбиљнијег развоја школства на нашим просторима. Када просветни радници доведу своје ученике у Бранковину, у оквиру школских посета, прво иду да посете гроб Десанске Максимовић, српске песникиње, чији су стихови незаобилазни део школске лектире.

Срце Бранковине јесте Црква Светих Арханђела, саграђена у 19. веку. Ову задужбину Проте Матеје Ненадовића, поред изузетне лепоте, краси и музејска збирка при цркви. У близини се налазе и надгробни споменици чланова породице Ненадовић, из истог периода, а само насеље је специфично и по градњи собрашица и уређености, тако да представља идеално место за окупљања током сабора и обележавања битних датума.

Ако говоримо о токовима развоја образовања у Србији, можда најлакши начин за добијање слике о томе како су некада школе изгледале јесте посета Протиној школи. Налази се у школском дворишту и чини делом другу културно-историјску целину овог насеља. Ова школа је заправо прва државна школа, саграђена у 19. веку, једна од оних која је настала захваљујући наређењу кнеза Милоша, да свака црква о свом трошку мора уз себе да сагради и школу. Овде се данас налази стална музејска поставка, која приказује развој просвете и образовања у то време. Посетиоци имају прилику да у учионицама виде како је некада изгледао школски намештај, да осете скромност и дисциплину у стицању знања и владању ученика, као и да пробају да направе белешке уз помоћ прибора које су ђаци пре користили – са кредом на малим таблицама, у кутијама са песком, писањем мастилом уз употребу перо…

Поред Протине, ту је и Десанкина школа. У овој згради новије градње учила је Десанка Максимовић, док је њен отац, учитељ Михаило, преносио знања многим генерацијама деце. И у овој школи се налази изложба, и то она која нам прича о томе како је наша песникиња, која је била и професор српске књижевности и академик Српске академије наука и уместности, проводила дане и низала речи у савршена књижевна блага, остављена свима нама на чување.

 

Текст и фотографије Дарија Сворцан

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању