Нарциси су сан сваке девојке у Србији, која жели да има лепог, успешног, паметног, ситуираног мушкарца. С друге стране, нарциси воле „трофејне“ жене, па се подразумева да је она образована, лепа и способна да све стигне да уради.
Али, битно је да се сазна и каква је природа његових односа са бившим девојкама и пријатељима, јер се нарциси не задржавају дуго у везама. Наиме, за њих је пријатељ добар само док служи сврси, као и партнер, каже за „Илустровану Политику“ др Гордана Никић, психотерапеут и предавач на Универзитету „Сингидунум“.
Она наводи пример из своје праксе када јој је дошла уплакана жена, која је доживела да јој партнер на крштење њихове бебе доведе своју бившу девојку, манекенку из Украјине, пошто је раније живео у тој земљи. Други илустративан случај нарцистичке структуре односи се на мушкарца који је схватио свој проблем када се развео, кад га више нико није хтео. „Причао ми је да му мајка никада није спремила торту када је ишао да је посети, нити је показивала блискост и подршку“, наводи Никић.
Која је разлика између здравог и патолошког нарциса?
– Већина људи има тенденцију да у различитим ситуацијама себе ставља на прво место, и у питању је здрав нарцизам када особа покушава да се докаже и да изрази здраву амбицију, свесна како њено понашање и поступци утичу на друге. Међутим, у случају патолошког нарцизма такви људи немају емпатију, не воде рачуна о другима, при чему су врло нехајни, бахати и користољубиви када друге особе искоришћавају за сопствене интересе, без обзира да ли су то партнер са којима живе или њихова деца.
Који узроци доводе до појаве нарцисоидности и када то почиње да се испољава?
– Наристички поремећај личности, као и сваки други, настаје у раном детињству. У односима са родитељима дете научи како да воли себе и друге, те како да посматра стварност око себе, како да контролише своје емоције и како да се сутра брине о другима, онако како су и њега родитељи подизали. Тај процес се код патолошких нарциса није одиграо на такав начин, па су то људи који су претрпели неку врсту трауме, одбацивања или континуираног мањка неге и занемаривања од стране најближих. Отуда, они већ у тинејџерској доби могу да се препознају, пре свега по мањку емпатије. То су особе које не разумеје друге људе, не саосећају са њима и не упуштају се у блиске односе, тако да имају проблема управо у сфери емоција и интерперсоналних односа. С друге стране, они су когнитивно врло очувани и зато нарциси привлаче својом памећу, интелигенцијом, способношћу и допадљивошћу. Нарцистички партнер је високо образован, врло успешан, држи до комуникације и лепог изгледа, али суштина је потпуно другачија, када се покаже какав је у реалности.
Пише Јасмина Вујадиновић Цвјетковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању