FATALNA ŽENA LU SALOME
Zbog nje je Niče plakao

Ljubav između polova je večita borba, još je jedna rečenica koju možemo naći u njenoj studiji, prožetoj ličnim iskustvom, krvlju, srcem, sokovima u ustima i na grudima, sve je to Lu Salome sublimirala u svojim delima, prešavši mnoge ljubavne staze, od kojih su najpoznatiji Fridrih Niče, Rajner Marija Rilke, Sigmund Frojd i Pol Re, pišući ne drhtećom rukom, jer preispitivanje joj nije bilo svojstveno, već rukom punom strasti. To dokazuje i njeno mišljenje da je „ljubavni čin stvaralački ushit zbog same ljubavi“, ali je takođe u nastavku nagovestila da se „brže troši ukoliko je žešća“, aludirajući na vihore koji su žestoko drmali njene veze sa ljubavnicima. Ako je jedna Lu Salome govorila da je prekid najveće sreće u ljubavi prirodan, a šta onda ostaje posle? Ostaje žar, ne sećanje na njega, nego žar ljubavi koji je zauvek u nama, sastavni je deo nas i putuje sa nama dalje, kroz iskušenja.

Ko je bila ta žena čiji su ljubavni žarovi i žalovi dospeli i do nas, pa je čitamo, proučavamo, posmatramo i slavimo? Rođena je u Sankt Petersburgu kao Lujza Gustavovna Salome. Njeni roditelji su bili hugenotskog i nemačkog porekla. Večito je volela i poštovala iskrenost ruskog naroda. Rođena je sa zvezdanim predispozicijama za slobodu, njena planeta ljubavi je težila apsolutnoj razrešenosti od svih stega i simptomatičnoj neobičnosti, a planeta strasti je, opet, težila muškarcima koji će je obožavati, ljubiti i tetošiti. Uspevala je u svemu, naročito u održavanju svoje slobode, još u to vreme, kada je slobodan život za ženu bio nepojmljiv, Lu je bila osvajačica slobode, kao žena-perjanica koja drži crveni barjak. Izrešetan bodljama i borbom, ali stalno u njenim rukama. Njeno ponašanje, njen ljubavni i svakodnevni život bili su revolucionarni i raskošni, a od pisanja je zarađivala dovoljno da bude samostalna.

Bila je i prelepa žena, vitka, imala je prodoran pogled koji je izražavao duboku mrklinu i drčnu vedrinu, crte lica u isto vreme i oštre i izazovno romantične, njena pojava je bila impozantna.

Kad joj je bilo 17 godina, tada već vragolasta devojka sa hladnim podtonom (ispostaviće se kasnije da je, i pored brojnih kontakata, zaljubljivanja, obožavatelja  i ostalih dogodovština odlučila da ostane nevina sve do svoje tridesete godine, može se naći podatak da je prvo seksualno iskustvo imala sa izvesnim neurologom Zemekom tek tada), Lu Salome je ubedila holadnskog propovednika Henrija Gilota koji je bio stariji od nje 25 godina, da je podučava teologiji, filozofiji i književnosti (francuskoj i nemačkoj). Sveštenik je pristao sa oduševljenjem jer se u nju zaljubio, čak je planirao i da se razvede. Energija te neobične devojke koja mu je sedela u krilu dok je od njega upijala znanje kao pijavica bila je razarajuća. Pored znanja koje je preneo na nju i pored dodatog samopouzdanja koje je sa njim stekla, on je zaslužan i za nadimak Lu, jer mu je bio problem da izgovori njeno pravo ime.

 

Piše Ana Atanasković

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju