Маратон, али и спринт. Тако би укратко могла да се опише борба за чистији ваздух и решавање других проблема који су се деценијама гомилали у области заштите животне средине, а данас захтевају и системско решење и хитну реакцију. На половини године, коју је ресорно министарство најавило као годину највећих зелених улагања до сада, време је да се подвуче црта, сагледају први резултати и планови за наредни период.
Према подацима Министарства заштите животне средине, „на полувремену“ 2021. спроведени су конкурси за замену дотрајалих котларница у јавним установама и домаћинствима, како би се смањило загађење ваздуха, ради се на уклањању и санацији дивљих и несанитарних депонија, као и на изградњи еколошке инфраструктуре која ће обезбедити дугорочно решење.
Иако ће почетак године остати упамћен по слици пливајуће депоније на Потпећком језеру, која се муњевито ширила друштвеним мрежама, епилог тог проблема охрабрује.
– Потенцијална еколошка катастрофа спречена је и поред тешких зимских услова, јер је током месец дана интензивног рада из језера очишћено више од 10.000 кубика амбалажног и другог отпада. То је одлично урађен посао, али није крај нашег ангажовања. Како се проблем на Потпећком језеру не би поновио, суфинансирали смо постављање плутајућих брана за прикупљање амбалажног отпада на реци Лим – рекла је Вујовић.
Министарка је истакла да је санирана и рекултивисана депонијa „Стањевине“ са које је отпад често завршавао у Лиму.
– Решили смо вишедеценијски проблем, који нико пре нас није успео да реши. На месту тог сметлишта засађени су трава и четинари, а депонија више неће бити први призор свакоме ко се запути у овај део Србије – рекла је Вујовић.
Локалне самоуправе које имају проблем са дивљим депонијама, ове године су имале прилику да се пријаве за финансијску подршку Министарства, како би уклониле сметлишта.
– Проблем депонија решавамо и ад хок и системски. Зато су неки од резултата одмах видљиви, попут санације депоније „Стањевине“, а неке ћемо тек видети у наредном периоду. Ту пре свега мислим на изградњу трансфер-станица у Новој Вароши и Kњажевцу, затим проширење касете депоније „Дубоко” у Ужицу, на затварање и санацију несанитарних депонија у Чачку и Трстенику, за које смо већ издвојили средства. Трансфер станице су важне, јер се на том месту привремено одлаже и претовара отпад, а потом се транспортује до најближе санитарне депоније. Када до краја године изградимо такву станицу у Новој Вароши, биће санирана и депонија у Прибоју – рекла је Вујовић.
Министарство заштите животне средине са око 333 милиона динара подржава пројекте очувања и заштите земљишта као природног ресурса у 43 града и општине. За замену котларница у јавним установама и домаћинствима у циљу преласка на еколошки прихватљивије енергенте, као и за пошумљавање, ово Министарство је доделило 400 милиона динара у више од 50 градова и општина.
Када је реч о капиталним пројектима, ресорна министарка каже да очекује да ће до краја године бити започети радови на изградњи првих постројења за прераду отпадних вода са пратећом канализационом мрежом. Пречистачи ће се, према њеним речима, градити у: Бачкој Паланци, Прибоју, Апатину, Белој Паланци, Бечеју, Новој Вароши, Бачу и Бољевцу. За спровођење пројеката у 26 локалних самоуправа, Министарство је обезбедило 200 милиона евра од Развојне банке Савета Европе. Обезбеђено је још 100 милиона евра од Европске банке за обнову и развој за осам модерних регионалних центара, који ће системски решити проблем управљања чврстим отпадом за 50 локалних самоуправа. У партнерству са ЕБРД, ради се и капитални пројекат у Крагујевцу. Комплетном заменом котлова топлана ће прећи на еколошки прихватљивији енергент, а биће санирана и депонија пепела.
– Резултатима које смо постигли у кратком року, показали смо да за нас брига о животној средини нема алтернативу. Уз капиталне пројекте које смо покренули и уз даље решавање горућих проблема, уверена сам да ћемо у наредном периоду остварити још боље резултате, који ће значити и квалитетнији живот наших грађана – закључила је Вујовић.
Текст С. Лазаревић