Zeleno svetlo za ulicu Crvenih fenjera

Blažo Marković, predsednik indikata policije i policijskih starešina, pokušao je za “Ilustrovanu Politiku” da objasni koliki je značaj njihovog predloga da se prostitucija u našoj zemlji legalizuje. No, pre nego je počeo ovu temu, podvlači da je njihov Sindikat imao mnogo dobrih predloga i akcija, ali ne krije da je ovaj nekako posebno zazvučao. Ne čudi. Reč je o škakljivoj temi. Na ideju smo došli kao Sindikat, koji ne postoji samo da traži nešto, nego da pomognemo Ministarstvu i Vladi kako bi se budžet pojačao i smatramo da bi se samim porezivanjem te delatnosti budžet opunio. Postoji država koja je aleko manja od nas i teritorijalno građanski, a na godišnjem nivou ma preko 138 miliona evra poreza d prostitucije. Mi smo, izgleda, a te novce koji nam prolaze ili toje pored nas, imuni. Mnogi ljudi oji ne treba od toga su postali ilioneri.

Šta donosi legalizacija prostitucije?

Ukoliko je legalizujemo i uvedemo u regularne tokove, prvenstveno bismo dobili na zdravstvenom nivou, jer je nenormalno u jednoj državi u 21. veku da oboljevamo od hepatitisa B i C, od sifilisa i drugih polnih bolesti, a sve to često ide sa ulice. Mi smo jedino pametno uradili što ćemo kazniti prekršajno ne samo one koji pružaju usluge već i one koji te usluge traže.

Koliko je taj vid delatnosti rasprostranjen i oporezovan u drugim evropskim državama?

– U Nemačkoj, gde je preko četiristo hiljada ljudi zaposleno u toj grani, Vladi ne pada na pamet da oporezuje radnike i zavlači im ruku u džep da bi davali socijalnim slučajevima od 700 do 1200 evra mesečno. Naravno, da će uzeti od prostitucije i tu se ne radi više o milionima već o milijardama na godišnjem nivou. I to ne samo u Nemačkoj.

Može li se statistički reći koliko kod nas ima registrovanih, koliko neregistrovanih prostitutki?

– Iskreno da vam kažem, to je pitanje za MUP i njihovu statistiku, ne verujem da baš imaju te cifre. Mislim da je daleko više onih koje nisu registrovane. Moje kolege u MUP-u, kada bi se legalizovala prostitucija, ne bi se više bavile time, nego belim robljem, što je mnogo veći problem. Ovako ih samo prekršajno kazne. I te kazne nisu uopšte velike.

Da li je srpska javnost spremna na to?

– Javnost je dev

Što se tiče prostitucije, ona bi ušla u legalne tokove, ne bi bilo makroa, koji pružaju „zaštitu“ i pronalaze klijentelu.

edeset posto za legalizaciju. Bilo je nekih istraživanja, ljudi prepoznaju zašto je to važno. Najpre zbog zdravlja i da bi se znalo ko se bavi tim poslom, a budžet bi se popunio tim novcem.

To bi se reflektovalo i na manji broj zločina u tom poslu?

– Naravno, a istraživanja pokazuju da bi bilo i manje razvoda brakova. Mi smo ušli u 21. vek i živimo u jednoj ustrojenoj državi. Statistika bi kasnije, kada bi se legalizovalo, rekla da li smo u pravu.

Zar ne mislite da bi legalizacija prostitucije povukla i druge legalizacije, konkretno kanabisa?

Ukoliko ovo uspe, sledeći zahtev vog Sindikata će biti legalizacija anabisa u medicinske svrhe. Koje ržave u okruženju nemaju legalizovan kanabis u medicinske svrhe u ontrolisanim uslovima? U Italiji mate legalno da kupite u medicinske svrhe.

Možda je protivljenje pitanje našeg mentaliteta?

Da li je pitanje mentaliteta ili e, mi to sve radimo. Koristimo sluge prostitucije, imamo narkomane, imamo ljude kojima kanabis treba a lečenje i zašto bi to bilo pitanje orala? Šta smo mi super moralni? oralniji od Mađara, Bugara, Rumuna, Nemaca, Italijana… Ne razumem. Amsterdam ljudi idu šoping turama radi tih stvari, a tajna je da i kod as dolaze radi toga.

Što se tiče prostitucije, ona bi ušla u legalne tokove, ne bi bilo makroa, koji pružaju „zaštitu“ i pronalaze klijentelu.

Zaštitu i sve što je potrebno ružao bi vlasnik bordela, legalno. repisali bismo zakon od država koje to rade. Imali smo to za vreme Drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji. Prostitutke su imale dvojezične ausvajse na nemačkom i srpskom jeziku. Napisano je na srpskom u kojoj kafani radi ta žena ili muškarac, imali su uredno potvrde lekara da su zdravi. A ko je bio oporezovan? Pa kafana u kojoj se to dešavalo.

U legalne tokove bi ušli i muškarci koji se bave prostitucijom?

– Svi bi ušli. Sigurno ćemo mi dati inicijativu. Ne mora to da krene od nas i da bude zato što mi to kao Sindikat želimo, već zato što je državi taj novac potreban. Zanimaju nas samo porez i zdravlje.

Kako bi prostor u kome se prostitucija odvija bio obeležen?

Ljudi su u ostalim državama našli način za to. Napravili su jednu ulicu.

Priznaćete da kod nas baš i ne bi bilo pametno napraviti celu ulicu. Drugačije je kad neko iz Srbije ode u inostranstvo i niko ne zna šta je radio, a sasvim drugo kad bi to radio u svom gradu.

U Šimanovcima je napravljeno celo naselje za rijaliti, zašto ne bi mogla jedna takva ulica. To bi se izmestilo na neko mesto gde bi bilo diskretno i mislim da bi turistički bilo jako posećeno, kao i u drugim državama.

Kako bismo u manjim sredinama, gde svako svakog zna, rešili to pitanje?

Verujem da bi gradići otvarali sasvim normalno ovakve lokale, dok u selima nema prostora za tako nešto. U ono vreme u manjim gradovima je više bilo prostitucije nego u većim.

Vaš Sindikat je izneo mnogo predloga, ovo je samo jedan od njih.

Mi smo najviše predloga dali za unapređenje rada, najveći smo partneri ovom Ministrarstvu, pokušavamo da ne budemo na državnim jaslama. Možda je nekome čudno zašto baš policijski sindikat daje taj predlog, ali kad nisu hteli drugi, neka budemo to mi. Neka bude porez od toga 30 miliona na godišnjem nivou i neka dvadeset daju MUP-u, a ostalo drugima i svima će biti dobro. Svi mi znamo ili se pravimo da znamo dosta o tome, a svi ćutimo javno i prepričavamo od usta do usta.

Nastavak pročitajte u broju 3120.