Блажо Марковић, председник индиката полиције и полицијских старешина, покушао је за “Илустровану Политику” да објасни колики је значај њиховог предлога да се проституција у нашој земљи легализује. Но, пре него је почео ову тему, подвлачи да је њихов Синдикат имао много добрих предлога и акција, али не крије да је овај некако посебно зазвучао. Не чуди. Реч је о шкакљивој теми. На идеју смо дошли као Синдикат, који не постоји само да тражи нешто, него да помогнемо Министарству и Влади како би се буџет појачао и сматрамо да би се самим порезивањем те делатности буџет опунио. Постоји држава која је алеко мања од нас и територијално грађански, а на годишњем нивоу ма преко 138 милиона евра пореза д проституције. Ми смо, изгледа, а те новце који нам пролазе или тоје поред нас, имуни. Многи људи оји не треба од тога су постали илионери.
Шта доноси легализација проституције?
Уколико је легализујемо и уведемо у регуларне токове, првенствено бисмо добили на здравственом нивоу, јер је ненормално у једној држави у 21. веку да обољевамо од хепатитиса Б и Ц, од сифилиса и других полних болести, а све то често иде са улице. Ми смо једино паметно урадили што ћемо казнити прекршајно не само оне који пружају услуге већ и оне који те услуге траже.
Колико је тај вид делатности распрострањен и опорезован у другим европским државама?
– У Немачкој, где је преко четиристо хиљада људи запослено у тој грани, Влади не пада на памет да опорезује раднике и завлачи им руку у џеп да би давали социјалним случајевима од 700 до 1200 евра месечно. Наравно, да ће узети од проституције и ту се не ради више о милионима већ о милијардама на годишњем нивоу. И то не само у Немачкој.
Може ли се статистички рећи колико код нас има регистрованих, колико нерегистрованих проститутки?
– Искрено да вам кажем, то је питање за МУП и њихову статистику, не верујем да баш имају те цифре. Мислим да је далеко више оних које нису регистроване. Моје колеге у МУП-у, када би се легализовала проституција, не би се више бавиле тиме, него белим робљем, што је много већи проблем. Овако их само прекршајно казне. И те казне нису уопште велике.
Да ли је српска јавност спремна на то?
– Јавност је дев
Што се тиче проституције, она би ушла у легалне токове, не би било макроа, који пружају „заштиту“ и проналазе клијентелу.
едесет посто за легализацију. Било је неких истраживања, људи препознају зашто је то важно. Најпре због здравља и да би се знало ко се бави тим послом, а буџет би се попунио тим новцем.
То би се рефлектовало и на мањи број злочина у том послу?
– Наравно, а истраживања показују да би било и мање развода бракова. Ми смо ушли у 21. век и живимо у једној устројеној држави. Статистика би касније, када би се легализовало, рекла да ли смо у праву.
Зар не мислите да би легализација проституције повукла и друге легализације, конкретно канабиса?
Уколико ово успе, следећи захтев вог Синдиката ће бити легализација анабиса у медицинске сврхе. Које ржаве у окружењу немају легализован канабис у медицинске сврхе у онтролисаним условима? У Италији мате легално да купите у медицинске сврхе.
Можда је противљење питање нашег менталитета?
Да ли је питање менталитета или е, ми то све радимо. Користимо слуге проституције, имамо наркомане, имамо људе којима канабис треба а лечење и зашто би то било питање орала? Шта смо ми супер морални? оралнији од Мађара, Бугара, Румуна, Немаца, Италијана… Не разумем. Амстердам људи иду шопинг турама ради тих ствари, а тајна је да и код ас долазе ради тога.
Што се тиче проституције, она би ушла у легалне токове, не би било макроа, који пружају „заштиту“ и проналазе клијентелу.
Заштиту и све што је потребно ружао би власник бордела, легално. реписали бисмо закон од држава које то раде. Имали смо то за време Другог светског рата у окупираној Југославији. Проститутке су имале двојезичне аусвајсе на немачком и српском језику. Написано је на српском у којој кафани ради та жена или мушкарац, имали су уредно потврде лекара да су здрави. А ко је био опорезован? Па кафана у којој се то дешавало.
У легалне токове би ушли и мушкарци који се баве проституцијом?
– Сви би ушли. Сигурно ћемо ми дати иницијативу. Не мора то да крене од нас и да буде зато што ми то као Синдикат желимо, већ зато што је држави тај новац потребан. Занимају нас само порез и здравље.
Како би простор у коме се проституција одвија био обележен?
Људи су у осталим државама нашли начин за то. Направили су једну улицу.
Признаћете да код нас баш и не би било паметно направити целу улицу. Другачије је кад неко из Србије оде у иностранство и нико не зна шта је радио, а сасвим друго кад би то радио у свом граду.
У Шимановцима је направљено цело насеље за ријалити, зашто не би могла једна таква улица. То би се изместило на неко место где би било дискретно и мислим да би туристички било јако посећено, као и у другим државама.
Како бисмо у мањим срединама, где свако сваког зна, решили то питање?
Верујем да би градићи отварали сасвим нормално овакве локале, док у селима нема простора за тако нешто. У оно време у мањим градовима је више било проституције него у већим.
Ваш Синдикат је изнео много предлога, ово је само један од њих.
Ми смо највише предлога дали за унапређење рада, највећи смо партнери овом Министрарству, покушавамо да не будемо на државним јаслама. Можда је некоме чудно зашто баш полицијски синдикат даје тај предлог, али кад нису хтели други, нека будемо то ми. Нека буде порез од тога 30 милиона на годишњем нивоу и нека двадесет дају МУП-у, а остало другима и свима ће бити добро. Сви ми знамо или се правимо да знамо доста о томе, а сви ћутимо јавно и препричавамо од уста до уста.
Наставак прочитајте у броју 3120.