PROFESOR ALEKSANDAR KAVČIĆ
Želim da se odužim svojoj zemlji

Aleksandar Kavčić se zahvaljujući očevoj diplomatskoj službi školovao u Indiji, gde je pohađao tamošnju američku školu. Nastavnici su vrlo brzo primetili da je izuzetno talentovan i predložili njegovim roditeljima da prekoči razred, te je tako za četiri godine, završio pet razreda. Zatim je maturirao na Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, počeo studije na Elektrotehničkom fakultetu, ali je sticajem okolnosti diplomirao u Diseldorfu u Nemačkoj. Doktorirao je u Americi, gde je predavao na Harvardu, Havajima, Teksasu, kao i u Hongkongu. Do skora nije bio mnogo poznat široj javnosti, ali kada je pre nekoliko godina zajedno sa univerzitetom Karnegi Melon dobio sudski proces protiv američkog giganta „Marvell Technology“, koji je, po okončanju spora, morao da im isplati odštetu od 750 miliona dolara (i to posle poravnanja), za korišćenje patenta u čijoj izradi je profesor dr Kavčić učestovao i koji je predstavljao njegov doktorski rad, ovaj inženjer elektrotehnike i naučnik, dospeo je na naslovne strane medija širom sveta.

Danas je pridruženi profesor Karnegi Melon univerzitata, što je pre svega počasna funkcija koja mu omogućava da predaje s vremena na vreme, te zahvaljujući tome polovinu svog vremena provodi u Srbiji.

Kod nas je već mesecima takođe u medijskoj žiži, povodom digitalnih besplatnih udžbenika u PDF formatu koje je kreirao i učinio dostpunim našim školarcima, kao i zbog kritika koje upućuje na račun visoke cene drugih školskih knjiga koje se nude našim osnovcima i srednjoškolcima, a čiji su izdavači mahom strane kuće, pre svega gigant „Klett“ iz Štutgarta. Profesor Kavčić je naime, došavši u Srbiju osnovao Fondaciju „Alek Kavčić“, koja je 12. januara objavila prve besplatne udžbenike za učenike osnovnih škola. Svestan je da ne poznaje dovoljno ovdašnje prilike u obrazovnom sistemu, uključujući i oblast izdavaštva udžbenika u kojoj se prepliću različiti interesi i veliki novac, ali, rešen je da ne odustane. Razgovaramo sa njim za „Ilustrovanu Politiku“ o motivima koji ga inspirišu da se upusti u čitavu ovu priču, o tome kako se školovao, usavršavao, napredovao, i zbog čega je, ipak rešio da iz Amerike dođe u domovinu i zarađene pare uloži da bi pomogao našoj deci i njihovim roditeljima.

Završili ste Matematičku gimnaziju u Beogradu i započeli studije na Elektrotehničkom fakultetu. Ipak, splet okolnosti je učinio da diplomirate u Bohumu u Nemačkoj?

– Elektrotehnika se tada studirala pet godina. Nakon 4. godine studija otišao sam na studijsku praksu u Bohum. Kada je trebalo da se vratim, već je Nemačka zabranila sletanje JAT-ovih aviona na svoju teritoriju, a moja povratna karta je propala. Kao svaki student, ostao sam bez novca. Tada mi je profesor kod koga sam imao praksu ponudio da nastavim da radim kod njega kao student istraživač za stipendiju, i tako sam završio studije u Bohumu.

Doktorirali ste u Americi, gde ste imali uspešnu karijeru kao predavač. Ipak, sve to nije bilo dovoljno da javnost sazna za vas, do trenutka dok niste napravili revolucionarno otrkiće u oblasti očitavanja zapisa sa magnetnih nosača. Na čemu je zasnovan taj vaš patent koji je doneo američkom Univerzitetu Karnegi Melon i Vama 750 miliona dolara u sporu sa kompanijom „Marvell Technology“2016. godine?

– Patentirali smo metodu kojom se čita gusto zapisan zapis na magnetskom disku. I pre naše inovacije, bilo je metoda za čitanje, ali se nije znalo kako napraviti optimalnu. Mi smo tu metodu pronašli, i naravno matematički dokazali da je optimalna. To je omogućilo da se gustine zapisa na disku povećaju, jer kad imate optimalnu metodu za čitanje, možete i sitnije pisati.

Kako ste došli na ideju da i udžbenici u sistemu u kome je osnovno obrazovanje besplatno, takođe budu – besplatni?

– Danas u Srbiji ovim tržištem vlada nemačka firma „Klett“. I mislim da roditelji koji imaju decu u školi i te kako dobro znaju da obrazovanje nije besplatno ako su udžbenici skupi. Inventivnost je bila potrebna da se nađe način da se udžbenici ponude po ceni od nula dinara, a da to bude ekonomski održivo. Rešenje je kao i obično u primeni novih tehnologija. Jednostavno se udžbenik postavi na internet sajt.

Da li je u svetu taj koncept poznat?

– Naravno. Ima puno besplatnih udžbenika na raznim sajtovima. Ali moramo da razumemo da su u mnogim zemljama i štampani udžbenici dostupni đacima besplatno, te se ne diže velika galama oko toga da li su dostupni i na internetu. Po prvi put u Srbiji postoje besplatni udžbenici na sajtu besplatnabiblioteka.com. I ja za svoje studente uvek biram besplatne udžbenike. Udžbenik sadrži akumulirano znanje čovečanstva, i ne postoji nijedan valjan razlog da bude toliko skup. Jasno je da udžbenik neko mora da napiše, i da taj rad treba platiti. Ali potpuno je neprirodno da na tome enormno profitira neka privatna strana firma, kada postoji način da se sve to uradi za mnogo manje para, i tako uštedi veliki novac roditeljima, poreskim obveznicima i državi. Uostalom, takva je praksa i u velikom broju zemalja u Evropi, i nema razloga da Srbija bude izuzetak.

Koliko roditelji imaju uvid u udžbenike koji se serviraju njihovoj deci, preko profesora i/ili direktora škole? Biraju li se udžbenici po kvalitetu ili po afinitetu profesora? Da li bi po vama, nastavni kadar o tome trebalo da se dogovori?

– Zakon kaže da bi udžbenike trebalo da biraju učitelji i nastavnici, ali ne kaže tačno po kom kriterijumu, već samo da „bira nastavničko veće na obrazložen predlog stručnih veća“. Jedina merodavna institucija u Srbiji koja meri kvalitet udžbenika i odobrava ih je Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja. Ako oni odobre udžbenik onda je on kvalitetan, i zakon tako kaže. U praksi, roditelji nemaju nikakvog uticaja, a mislim da to treba da se promeni.

Zašto Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, institucija stara preko 60 godina, doživljava sada svoje najteže trenutke?

– Ne znam zašto je Zavod zapao u nevolje. Mogu samo da nagađam. Ali ja ne mislim da su matematika, fizika ili biologija od manjeg nacionalnog značaja od istorije ili geografije. Ako ćemo po brojkama, veći BDP stvaraju profesije koje su oslonjene na matematiku, fiziku ili biologiju. Svi predmeti su od nacionalnog značaja. Možda neki predmeti imaju status „nacionalnog identiteta“, ali to je druga stvar. Moj stav je da Zavod za udžbenike treba da dobije status „javnog servisa“ i da bude finansiran iz budžeta, a da svoj sadržaj besplatno emituje u etar, u ovom slučaju besplatno da postavlja udžbenike na internet. Nemamo ništa protiv zdrave konkurencije.

Ko ima pravo da profitira na udžbenicima?

– Niko. Profit, ali vrlo mali treba da ostvari štamparija (da bi opstala i prehranila zaposlene) i izdavač (opet da bi opstao), ali sve se to može ostvariti za cenu od 2 dinara po štampanoj stranici, po istoj ceni po kojoj se prodaju kvalitetni magazini u trafici.

Mnogi izdavači se hvale da prave „udžbenike po meri savremenog učenika, da angažuju najveće autoritete, iskusne urednike, vrhunske dizajnere, ilustratore, prelamače“. Koje su to, po Vašem mišnjelju, potrebe savremenog učenika?

– Napraviše „nauku“ od udžbenika. Savremeni učenik nema ništa drugačije potrebe od učenika od pre 50 godina. Najveću potrebu ima za kvalitetnim, motivisanim i svojim statusom zadovoljnim nastavnikom.

Već nekoliko godina donirate savremene računare svojoj nekadašnjoj srednjoj školi, koja kompjutere iz prethodne godine dalje poklanja osnovnim školama širom Srbije. Prema podacima Fondacije „Alek Kavčić“, koliko je besplatnih knjiga sa interneta do sada preuzeto?

– Sajt besplatnabiblioteka.com vodi statistiku samo za mesec dana unazad. Sajt postoji tri meseca. Za prvih mesec dana, preuzeto je oko 100.000 udžbenika. Ali za dalje ne znamo. Ne vodimo statistiku.

Verujete li da će direktori i nastavnici podleći „poklonima“ kojima ih zasipaju izdavači, kako bi se odlučili za njihove skupe udžbenike?

– Ovo su sada veći pritisci od običnih „poklončića“. Nadam se i verujem da neće. Upoznao sam mnogo zaista divnih prosvetnih radnika, koji su ovu prefesiju izabrali zato što istinski vole da uče ono naše što je najvrednije – decu. A ne da bi se obogatili. Zato mislim da je beoma važno prosvetne radnike vratiti na pijedestal koji i zaslužuju.

Ko je taj ko nas uči osećanjima o ljubavi prema zemlji?

– Svi imamo taj osećaj. Retko ko navija za protivničku reprezentaciju. Ali razlikujemo se u tome kako ispoljavamo ljubav prema svojoj zemlji. Na to utiču mnogi faktori. Porodica. Škola. Crkva. To su za mene potpuno lična i intimna osećanja. U celu ovu priču o besplatnim udžbenicima ušao sam zato što istinski želim da se odužim svojoj zemlji. Na način koji mislim da će doneti dobro mladim generacijama, i pomoći nekom možda „novom Tesli“ da to i postane.

Zašto je edukacija i učenje od malih nogu bitna? Pomaže li ona u izgradnji moralnih vrednosti i raznih intelektualnih veština pomoću kojih će se dete razvijati u otvorenog uspešnog pojedinca?

– Pored obrazovanja, osnovna uloga škole je vaspitanje. Škola je ta koja postavlja temelje meritokratije. U školi učimo da cenimo one bolje od sebe, učimo i da je u redu da zaradimo četvorku. Ali učimo i da se trudimo da „stignemo“ bolje od sebe.

Šta nam po vašem mišljenju valja činiti – kako se odupreti dogmama i totalitarizmu novog vremena i izboriti za svoje nacionalne i državne ciljeve? Zašto (ili da li) je očuvanje ćirilice za naš narod bitno pitanje?

– Samo u se i u svoje kljuse. Jasno treba formulisati nacionalni interes, tako da ga svako može razumeti. Tek onda svako može i da radi na ostvarivanju tih ciljeva. A ćirilica? Mislim da nije u opasnosti. Danas i tastature mogu da se lako prebace na ćirilicu. Nije više u velikoj opasnosti.

Mogu li da vas zamolim da kažete nešto o svojoj porodici?

– Oženjen sam i imamo tri ćerke.

Navedite nam 10 razloga zašto je obrazovanje važno?

Samo deset?

 

PIŠE: GORDANA MAŠIĆ