Олујни висови под снегом
Жељин увек жељан гостију

Планинарење. То је глаголска именица и означава низ активности, које обухватају успон уз планину. Дакле, ходање или верање до планина и по планинама. Рецимо. Или „освајање“ неких врхова. Или пешачење. Са темпом. За то планинарење некако ваља добро проучити још неке глаголске именице. Оне умногоме ово ходање или верање по планинама употпуњавају. Некако су саставни део тог пешачења са темпом. И како изгледа речник мање-више познатих планинарских глаголских именица?

Ишчитавање. Подразумева добро проучавање планине и стазе на коју се намерава кренути. На примеру планине Жељин то изгледа овако: Жељин је планина у централној Србији. Спада у групу копаоничких планина. Највиши врх се налази на 1785 метара надморске висине. У питању је врх Рогавска чука. Поред овог, ту је и нешто нижи врх Плошка чука на 1779 метара.

Буђење. Рано буђење. Звррр, звррр, звр. Четири ујутро. Може и неко друго време. Пре четири или нешто после тога.

Причање. Може бити на почетку стазе. У нашем случају то је причање водича Мирослава Докмана. О чему? Па о стази и о планини. За све оне који су прескочили или заборавили ишчитавање. Из причања сазнајемо да је Жељин имао важан стратешки положај, да је ту у средњем веку експлоатисана оловна руда, да су преко Жељина и близу ове планине били важни путни правци и да река Расина раздваја Копаоник и Жељин, те да је управо долином Расине водио важан трговачки каравански пут.

Слушање. То је оно кад се планинари који су кренули на акцију претворе у уво да би чули шта им говори водич. Може бити и слушање птичица. Рецимо сеница. Према врху Рогавска чука видели смо и чули управо њих. Или слушање ветра. Знате оно „фијууууу“. Тај ветар је баш некако био важан и хтео да га чујемо. Кажу да планина Жељин на себе прима олујне ветрове са Копаоника, Проклетија, Хајле и тако александровачку Жупу штити од непогода и омогућава да вредни Жупљани могу да узгајају винову лозу и праве предивна вина у Александровцу и селима благородне Жупе.

Кафенисање и грицкање. Подразумева тренутак на стази кад је нека мало дужа пауза. Велику улогу у кафенисању и грицкању имају ранци и термоси. Томе служе и зато се носе.

Трчање. Спуштање са врха са узвиком: „Јухуууу!“

Падање. Оклизнути се на стази. Па пасти. Онда окривиш клизаве ципеле. Па штапове. Кажеш како проклизавају и како се склапају.

Вокитокирање. Кад се водичи који су на крају групе чују воки-токијем са онима који предводе екипу. Договарају се око темпа којим се креће екипа.

 

Весна Тодоров

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

 

Пише Весна Тодоров