Жељка Ђукић је рођена у Гламочу, граду који археолози сматрају Римом у малом, иако су га изградили Турци (нe зна сe којe годинe), али геолошка истраживања показују да је на том мeсту и ранијe постојао град који јe – нeстао. Ту, у том граду пуном историје, Жељка је започела своје образовање. По завршетку основне и средње школе у родном Гламочу, образовање наставља на Природно-математичком факултету у Бањалуци, смер Професор математике и информатике. Професионално усавршавање, као и рад са децом, створило јој је подлогу и дало самопоуздање да може да се, уз мукотрпан рад, ухвати у коштац са наjвећим академским изазовима. Увела је и уређује „Математички кутак“ да би повећала мотивацију ученика за учење овог егзатног предмета. „Математички кутак“ се састоји из три табле на којима се постављају задаци логичког типа који углавном могу решавати сви узрасти. Поред табли се налази кутија у коју ученици убацују решења задатака. Задаци се могу мењати на сваке две недеље. Пре постављања нових задатака, ученицима се покажу решења претходних. И ђаци такође предлажу задатке који се могу наћи на „Кутку“. На тај начин се мотивишу да вежбају математику, читају, траже неке интересантне логичке задатке. Поред „Кутка“ се налазе и „Платонова тела“, углавном намењена најмлађим узрастима.
Наш саговорница је учествовала и у обележавању Светског дана математике 2022, где је кроз занимљиве радионице, организовала симултанке са Борисом Ђукићем, ФИДЕ мајстором и бившим прваком Републике Српске у шаху, као и у бројним другим активностима, за коју су ученици показали велико интересовање. Од стране Наставничког већа ОШ „Ђура Јакшић“, Жељка Ђукић је именована за члана тима Рад са даровитим и талентованим ученицима, њен модеран приступ знању показао је да је она едукатор за 21. век, што је и доказала прављењем материјала користећи методу тарсиа (Школа за 21. век), мапе ума.
Осим рада у ОШ „Ђура Јакшић“, Жељка ради и у ПУОШ „Никола Тесла“. Сматра да јe у послу јeдино исправно давати свој максимум, што су запазили и достојно наградили нe само у Републици Српској, вeћ и у зeмљама рeгиона. „У младости јe било пуно одрицања и много рада. Данас уживам у плодовима тог рада. Вeличина успeха сe мeри по ономe чeга си сe одрeкао да би га постигао“ – поручујe.
Недавно сте се пласирали у Топ 15 полуфиналиста у категорији Изузетност у основношколском образовању. Шта за вас значи награда Просвeтитeљ Фондацијe Алeк Кавчић?
– Избор за награду Просветитељ представља потврду мог рада. Срећна сам што је неко препознао да је добро оно што радим са својим ученицима. Улазак у полуфинале овог престижног такмичења није донело неке драстичне промене у мојој каријери, али ме је свакако мотивисало да наставим даље да унапређујем свој рад.
Да ли је конкурс за награду Просветитељ поставио високе критеријуме, и сматрате ли да су професионална достигнућа пажљиво и детаљно вреднована?
– Критеријуми на конкурсу су заиста постављени високо, па ни попунити апликацију није било једноставно. Верујем да је жири имао тежак задатак, јер колеге које сам упознала на Летњој школи изузетности су заиста изузетни и посвећени свом позиву. Стекла сам нове пријатеље и то је оно најважније што сам добила овим конкурсом. Колегама, који размишљају да се пријаве на овај конкурс, рекла бих: Пријавите се, упознаћете сјајне људе, знаћете да нисте сами на свом путу.
Шта сматрате кључним кораком ка подстицању ученика да развијају радозналост и критичко мишљење и на који начин те идеје спроводите кроз практичан рад и истраживање?
– За математику бисмо могли рећи да је универзална наука која лако превазилази језичке баријере. Са ученицима већ годинама реализујем различите пројекте који су ми помогли у стварању пријатне атмосфере на часу, а верујем да се у таквој средини постижу најбољи резултати. Трудим се да у свом раду повезујем математику са другим предметима сматрајући да је интердисциплинарност веома важна у образовном систему, као и да кроз што већи број практичних примера примене математике у свакодневном животу, дочарам њену лепоту и универзалност.
Данашња деца неће бити успешна у нечему што не воле и што им је наметнуто. Први задатак професора је да пробуди њихову емоцију и знатижељу. Које су вештине потребне за професора математике, а које би децу навеле на критичко, креативно и логичко промишљање?
– Потребно је да наставник, пре свега, добро упозна своје ученике, да упозна њихове склоности и таленте, те да их употреби за учење математике. Такође, наставник треба да континуирано ради на себи идући у корак са временом у којем живи.
ПИШЕ ГОРДАНА МАШИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању