Žene piloti: i lepe i neustrašive

Tragajući za svojim heroinama Radmila Tonković jeprešla celu zemaljsku kuglu,potrošila gomilu novca,srela mnogo zanimljivihljudi i napisala knjigu koja je proglašena za jedinstvenu enciklopedijuo ovoj temi u svetu.– Ovo je moje životno delo kojeje nastajalo punih deset godina.Proputovala sam celu planetu jer oženama nažalost nigde nema autentičnih zapisa. Avijacija je ipakmuška profesija, i tu teško puštajudame, ali smo i same pomalo krive.Treba zabeležiti sve što radite idokumentovati, ostaviti u arhive,nekome proslediti, da ostane trag.Žene su potcenjene u avijaciji zatošto su navikle i da rade i da stvaraju novi život. Žena donosi dete,pravi čoveka od njega, a kada poredsvih obaveza ima i značajnu i odgovornu profesiju, to ne ističe, kaoda se to podrazumeva. Nisam feministkinja, čitav život sam radila samuškarcima, imam četiri stotinedrugara, saradnika. Samo, baš u timuslovima morate da budete opasnoprofesionalni i odgovorni, jednavaša slabost ruši vaš ugled – energično odmahuje rukom profesorkaTonković, žena koja je dvadeset jednugodinu radila u Komandi ratnogvazduhoplovstva i protivvazdušneodbrane u Zemunu sa muškarcima.– Želela sam da nađem žene izavijacije u svetu, ali bilo je jakoteško, jer ih nema u arhivama, bibliotekama, jedva sam ih pronalazila.Pisala sam dopise na razne adrese,gradonačelnicima tamo gde želim dadođem, pa sam objedinjavala meridijane. Odem na put i nema me mesecdana, radim, negde nađem rečenicu,negde pasus, negde ništa. To zvučilepo, ali je jako teško i iziskivalo jevelika materijalna sredstva. Sve samsama finansirala. Htela sam da pokažem svetu pozitivnu stranu Srbije, daimamo snage, volje i želje da napravimo kapitalno delo. Nisam pogrešila.Knjiga je proglašena za jedinstvenuenciklopediju u svetu o ovoj temi,jer niko o tome nije pisao na jednommestu, tako svrobuhvatno. Kolege sa zapada su mi rekle da kod njih to rade celi instituti, da ne mogu da veruju da sam to sama uradila – smeje se zadovoljno Radica, kako je prijatelji zovu. Njena nepresušna energija učinila je da skupi toliko materijala da nije sve moglo ni da uđe u knjigu.– Obrađeno je dve hiljade žena, sa 1700 luksuznih fotografija. Sve je autentično, jer sve što sam radila tražila sam da pročita i žena o kojoj pišem ili, ukoliko nije živa, neko od potomaka. Bilo je vrlo teško opredeliti se šta je važnije da pišete, hoćete li o prvoj ženi koja je poletela ili najuspešnijoj, možda rekorderki. Negde je najbolja treća, negde peta, negde je žena probila zvučni zid kao što je Džeklin Kokran u Americi… Ne možete izostaviti ni Francuskinju Žaklin Oriol koja je pala u Senu, dvadeset dva puta operisala lice i opet poletela. Postoji priča i da je Če Gevara bio pilot, ali samo u svrhe revolucije i da je vozio Fidela Kastra, a učila ga je da leti – majka – značajno klima glavom autorka knjige, govoreći sa ushićenjem o srpskoj slikarki Nadeždi Petrović koja je bila prva avio-bolničarka. – Da, ona je bila prva avio- bolničarka, jer je poletela sa Miodragom Tomićem prvim pilotom u svetu koji je prevezao sanitetski avion i ranjenika. Nadežda je bila humanista i medicinar, lečila je tifusare i obolele i na kraju sama umrla od tifusa. Supruga Miodraga Tomića je prva naša žena pilot, Danica Tomić. Danica je 1928. dobila pilotsku dozvolu, a iškolovala se u Šatou kod Pariza.

Nastavak pročitajte u broju 3121.