Наташа Шаркић је археолог и доктор физичке антропологије, а свој докторски рад је спремала и одбранила у Мадриду, где је ова дисциплиина, како каже, знатно развијенија него код нас. Данас има своју фирму, а бројни послови јој омогућавају да путује по свету где ископају и истражују људске скелетне остатке у контексту археологије. Посебно је поносна што је у тиму који је иницирао пројекат „Ново лице ћеле-куле“ у Нишу, који ће дати ближе податке о сваком устанику који је страдао за слободу под вођством Стевана Синђелића
Наташа, докторирали сте физичку антропологију на Аутономном универзитету у Мадриду, Како се код вас јавила и развијала жеља за учењем и напредовањем у овој научној сфери?
– Основне студије сам завршила у Београду почетком 2000-их, у времену када су се последице ратова и санкција још увек осећале, посебно у непрофитабилним областима као што је археологија. Одлазак у Мадрид за мене је представљао невероватну промену – почевши од техничких аспеката, попут опремљености лабораторија, библиотека и учионица, до односа између професора и студената. Област која ме је занимала, физичка археологија/биоархеологија, код нас је постојала само као изборни предмет, док је у Мадриду била знатно развијенија. Током доктората сам имала прилику да живим и радим у Коимбри (Португалија), где се налази један од водећих центара за моју област. Све ово ми је не само проширило знања, већ и променило поглед на саму науку. Захваљујући тим искуствима, мислим да сам у потпуности схватила значај и лепоту моје професије.
Оснивач сте и директор фирме „Aita Bioarcheaology“, врло импресивна биографија је иза вас. Како сте ову животну прилику ви доживели, шта је ту било посебно изазовно, а шта импресивно?
– Имати своју фирму није нимало лако, поготово што нисам имала никаква предзнања о томе како се развија бизнис, како се воде књиге, плаћају порези и склапају уговори, а све то на језику који ми није матерњи. Такође, нема никакве материјалне сигурности у виду редовне плате, боловања или плаћених годишњих одмора. С друге стране, пуно путујем, што ми причињава огромно задовољство, а имам и луксуз да сама бирам шта ћу радити и са ким. Заиста уживам у сваком свом пројекту, а односи у нашем тиму су првенствено пријатељски, па тек онда пословни. Једни другима смо велика подршка, и мислим да је то највредније што смо успели да изградимо.
Чиме се бави „Aita Bioarcheaology“?
– Бавимо се, пре свега, ископавањем и истраживањем људских скелетних остатака у археолошком контексту. Проучавамо како су људи у прошлости живели, од чега су боловали, како су се лечили, чиме су се хранили и слично. Поред тога, нудимо онлајн наставу из ове области, као и практичне курсеве. Претходних година, компанија је блиско сарађивала са Одељењем за археологију Филозофског факултета у Београду, Градским музејом Нова Градишка (Хрватска), Хрватским рестаураторским заводом, Институтом Макс Планк (Немачка) и Универзитетом у Минхену (Немачка).
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању