Жене у шкрипцу – између напретка и обичаја од памтивека

Стигма црвеног шатора

Студенткиње из индијске државе Гуџарат доживеле су почетком ове године озбиљно понижење и малтретирање, јер нису желеле да уписују у регистар колеџа дане свог менструалног циклуса – што су, наводно, обавезне. У Непалу се многе мајке и ћерке током „ових дана“ протерују из куће у неусловне колибе, где често и смртно страдају. Ова тема је чак и у развијеним земљама и данас табу, што је показало једно обимно истраживање

Пише Сања Лазаревић

Ма колико крупним корацима човечанство хрли у технолошку, дигитализовану, додуше све мање предвидиву будућност, још увек робујемо многим конзервативним уверењима и предрасудама, које имају чврсто упориште у традицији, религији, патријархалном моралу и „мачо“ култури. Једно од таквих дискриминишућих ставова, посебно изражено у хиндуистичком и муслиманском свету, односи се на менструални циклус, односно на уверење да су жене током „тих дана“ нечисте, неподобне за друштво, непожељне у одређеним установама или институцијама, мање продуктивне, па чак и да их треба сасвим изоловати од породице и остатка света.

У многим муслиманским срединама девојчице током тих неколико дана у месецу не смеју да похађају школу, што се, тврде истраживачи и бројне невладине организације посвећене проблему полне неравноправности, озбиљно одражава на њихово учење и напредак у школи.

Студенткиње из индијске државе Гуџарат доживеле су почетком ове године озбиљно понижење, малтретирање и мобинг, јер нису желеле да уписују у регистар колеџа дане свог менструалног циклуса – што су, наводно, иначе, обавезне. Ове младе жене су на постдипломским студијама на Институту за девојке „Шри Сађананд“, у граду Буђ, на западу земље, којим управља богата и врло конзервативна хиндуистичка група. Према „кодексу понашања“ ове установе, девојке током месечног крварења не смеју да улазе у храм, нити у кухињу. Не смеју да додирују друге колегинице, нити да седе са њима током оброка. Морају саме да перу своје судове, а током часа за њих су резервисане само последње клупе. Због низа ограничења, студенткиње су одлучиле да не пријављују своје „црвене дане“ у календару, и како се током два месеца ниједна није уписала у „менструални регистар“, њих 68 су биле приморане да професорима покажу свој доњи веш и тако докажу да ли су „чисте“ или не. Отац једне од девојака тврди да му је ћерка доживела озбиљан шок током овог малтретирања, а студенткиње су у оквиру свог кампа организовале и неку врсту протеста због инцидента који су доживеле као врло болно, понижавајуће и трауматично искуство.

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању