Женева – град богатих гастарбајтера

Престоница чоколаде, сатова, пенкала, сирева, вила и палата, банака, трамваја, дипломата и милијардера, Женева има око 200.000 житеља. Чувени швајцарски центар луксуза има космополитски изглед, попут Лондона или Париза, али је задржала хладни шарм алпске вароши. То је град у коме можете све да купите, само вам за то треба много новца. Смештен је у долини поред великог Леманског језера, дубоког 314 метара, које сви зову Женевско. Настао је као трговачко место и образовни центар у 17. веку и израстао у средиште светске политике и трговине. Централни део града чине лепа стамбена и пословна здања, смештена на западној обали, коју деле језеро и река Рона, која из њега извире и тече чак до Средоземног мора. Испод мостова су бели лабудови, још један од симбола Женеве. Да је ово град новца, види се по „Пради” и „Ескади”, по „Ролексу” и „Тасоту”, по „Раифаизен” и другим банакама, али и по томе да нигде на улицама нема више аутомобила марке „ролс ројс“, „мерцедес“, „порше“ и „ферари“. Права је реткост наићи на четвороточкаша који вреди мање од 15.000 евра. Због свог луксуза, лепоте и богатства привлачи госте.

Чисто, скупо и педантно

Преко женевског аеродрома годишње прође десет милиона путника, од чега су већина странци. Они су радознали да виде језеро дуго 74 километра, женевски водоскок и фонтану, Ботаничку башту, Катедралу Светог Петра, златну Руску православну цркву, парк Лагранж, Палату нација, Мисију УН, УНХЦР, Уницефа, Оперу и театар, Sviss bank. И да из Женеве брзим возовима оду до Један од најскупљих градова света, Женева је постала стециште француских Швајцараца и уточиште странаца, јер је у њему тек сваки трећи становник Швајцарац, а сваки други –гастарбајтер. То, међутим, није променило културу живљења у Женеви, јер се сви понашају као Швајцарци. Град је педантно уређен, скуп за живот и веома чист. Сви јавни градски сатови раде прецизно и тачно. Док богати живе у чувеним дворцима и вилама на ободу језера, крећу се по најпознатијим светским хотелима и ресторанима, у својим скупим аутомобилима са возачима, обичан гастарбајтерски свет користи градски превоз и возове. Њихово главно стециште је Железничка и аутобуска станица (Гаре де Корнавин), са које полазе 33 возила сваких пет минута, што ка граду, што ка Европи. Возови, аутобуси, трамваји и тролејбуси су нови и чисти. Шверцера у њима нема јер сви купују карте.

Наставак прочитајте у броју 3129.