Село Орешац и његове тајне
Жидовар на ободу стрелишта

На полеђини табле која намерника обавештава да улази у село Орешац  je написано: „Стрелиште, не иди даље, гађа се”.Десно, на рубу табле и црвени троугао, онај што се ставља на кутије са лековима за смирење. Као упозорење. Буквално уз ту таблу, у правцу стрелишта је и друга, на којој намерника обавештавају да се ту налази археолошко налазиште Жидовар. И, шта сад? Иди, или не иди?!

– Ми са стадом идемо, овде смо домаћи, а овце пашом одржавају траву на стрелишту, па смо сви задовољни – одговори на питање сме ли се даље средовечни чобанин. – А ти би до брда Жидовар? Ено га доле, познаћеш га по томе што је у подножју пакриран тенк.

Изговори то, рече да му је име Владица, па се придружи пулину који је нервозно трчкарао око оваца које су биле још нервозније од кудравог гарова.

– Сигурно смем и ја?

– Смеш, ‘ајде са мном, тако је боље – одговори Владица. – Јаве они кад планирају активности. Мада, и ми се понекад изненадимо кад потерамо стоку на испашу и видимо војску. Ваљда су то некад изненадне вежбе?

Ходање по меканом земљишту прија. Упадају ноге у зелени тепих. Подводно је, сакупља се вода испод брегова. На првом узвишењу поред којег пролазимо је сеоско гробље. На следећем нема ничега, на трећем је познати археолошки локалитет – Жидовар.

– Ено, оно је бункер из Другог светског рата – пружа Владица штап у правцу невеликог објекта укопаног добрим делом у брдо. – Ту се склањамо од невремена.

Одужио се пут, или је то зато што овце полако иду. Заправо пасу и по мало иду. А брдо никако да приђе. Чини се још и да се измиче у предвечерје.   Владица се све чешће окреће, јер стадо које је ишло са нама, почело је да заостаје. А без стада шетња овим крајем није препоручљива. Бар такав утисак се стиче. Човек и овце, је у реду. Човек и фото-апарат, можда није.

– Оно је тенк, њега гађају – поново пружи штап у правцу брда водич Владица. – Оно што се бели на брду служи да се сигнализира да је гађање у току. Ту долазе археолози. Копају. Често траже раднике у селу, за те тешке послове.

 

Пише О. РАДУЛОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању