КЊИЖЕВНИК ДЕЈАН СТОЈИЉКОВИЋ
Живимо у фантастици

Дејан Стојиљковић, прозни и драмски писац, филмски и стрип-сценариста, рођен је у Нишу 1976. године. До сада је објавио романе „Константиново раскршће“, „Дуге ноћи и црне заставе“, „Знамење анђела“, „Каинов ожиљак“ (у четири руке, са Владимиром Кецмановићем) и „Олујни бедем“, као и прозне збирке „Лева страна друма“, „Лоу Лајф“ и „Кишни пси“. Ексклузивно за портал „Букмејт“, пише приче из серијала “Кула”.

 Почевши од првог романа, преко сценарија до стрипова, Ваше приче често смештате у фантастичне светове?

– Фантастика уме да буде релативна ствар, нешто што је данас немогуће, колико сутра постане реалност. У осамдесетим смо гледали у „Звезданим стазама“ бежичне комуникаторе и били фасцинирани том фантастичном измишљотином, данас свако од нас у џепу има паметни телефон. Живимо научну фантастику, и све је то врло инспиративно за писца, нарочито ако га је Бог обрадио бујном маштом.

 „Кула“ је психолошки хорор о младом студенту који ступа у везу са чудном, старијом девојком која је нека врста верског фанатика. Како сте изградили главне јунаке, како бисте их описали?

– „Кула“ је врло слична Кинговом роману „Исијавање“ по коме је Кјубрик снимио један од најбољих хорор филмова свих времена. Прво, то је прича о духовима и поседнутим зградама, код Кинга је то хотел у некој забити, а код мене солитер на периферији града који је изграђен на гробљу војника из Првог светског рата. Даље, главни јунак „Исијавања“ је алкохоличар, такође и главни јунак „Куле“. Зато је, баш као и код Кинга, мој роман у епизодама прича о демону алкохолизма и колико та врста зависности и болести може да уништи човека. Цео наратив је, у ствари, вапај главног јунака који хоће да се извуче из тог демонског круга зависности и коме то изнова и изнова не успева. Нећу да кријем, има ту доста аутобиографског и зато је можда тај слој приче тако убедљив, јер сам и ја лично пролазио кроз неке од тих тешких и мучних ситуација. За разлику од јунака „Куле“, ја сам успео да се изборим са тим демонима. Верујем да читаоцу остаје та дилема, шта је веће проклетство, зависност или духови мртвих војника који прогањају главног јунака.

 Да ли је разлика у годинама младог студента и старије девојке данас прихваћена од стране света у коме живимо?

– Ивона је од студента старија неких 5-6 година. Није то нека разлика. То је опет аутобиографски момент, јер сам ја, као студент, имао везе са девојкама старијим неколико година од мене. Опет, ја сам по природи пуританац, па ми је нормалније да парови буду блиски годинама, нарочито ако желе да имају децу. На пример, моја супруга је само годину дана старија до мене. Стварно не могу да замислим да сутра, као педесетогодишњак, шетам цурицу од 20 година. То ми је неприродно, усиљено, нереално… Блам. Капирам да такав мој став није „ин“, али мислим да природа сама налаже неке ствари. Младост је младост, а старост је старост. Одувек је тако било. Уље и вода се не мешају.

 Радња приче расплиће се кроз десет епизода. Нећемо откривати детаље, мада, можемо ли ексклузивно открити бар делић оног што их очекује у фантастичном серијалу „Кула“?

– „Кула“ је још од октобра доступна на сервису БукМејт, и не бих онима који нису читали да спојлујем, али могу да кажем да поред „Исијавања“, подсећа на неке Нетфликсове и ХБО серије из тог жанра. С тим што, наравно, то није просто копирање већ је све врло наше, балканско, српско… Дакле, то јесте тај наратив у штосу Хенрија Џејмса, Питера Штрауба и осталих познатих писаца текстива о духовима, али су сама прича, атмосфера, ликови апсолутно нешто што је нашем читаоцу препознатљиво и блиско, има ту доста одјека наше прошлости и наше реалности у којој живимо.

 

(Извор: “БукМејт”)