AGATA KRISTI I NJENE STRASTI
Život je grandiozan

Ako želimo da pronađemo svetsku putnicu među spisateljicama, dovoljno je da se setimo kraljice krimi romana, Agate Kristi, koja je izmislila dva nezaboravna detektiva – ekscentričnog, uštogljenog i nadasve inteligentnog Belgijanca Herkula Poaroa i gospođicu Džejn Marpl, vremešnu i radoznalu englesku usedelicu. Oboje su briljantno rešavali sve detektivske zavrzlame. Njene knjige su najprevođenije na svetu, a napisala ih je 93. Samo se Biblija prodala u više primeraka od dela Agate Kristi. Pisala je i romantične romane pod pseudonimom Meri Vestmakot, 17 drama (najčuvenija je „Mišolovka“) i obimnu „Autobiografiju“ (započetu tokom boravka u antičkom gradu Nimrudu, 1950) u kojoj je akcenat upravo na – putovanjima.

Agata Kristi je rođena kao Agata Meri Klarisa Miler u vili „Ešfild“ u Torkveju (Devon) 1890. Bila je najmlađe dete u uglednoj porodici Miler. Otac joj je bio Amerikanac, berzanski mešetar, majka Engleskinja. Osnovno obrazovanje je stekla kod kuće (majka je bila veoma zainteresovana da joj ćerke dobiju odlično obrazovanje, pa je stoga stariju ćerku poslala u internat, ali je Agatu zadržala kod kuće, drastično promenivši mišljenje). Odrasla je u porodici gde joj je majka pred spavanje pričala dramatične zaplete pune neizvesnosti, a starija sestra joj je, kad bi dolazila kući za vikend, pripovedala strašne priče pune aveta i utvara. Agata je bila stidljiva kao dete i volela je da se igra sama, izmišljajući situacije i likove (izmislila je drugarice koje su sa njom išle u izmaštanu školu).

Sa šesnaest godina Agata je poslata u Pariz da uči pevanje i klavir. Pariz je bio njeno prvo važno inostrano iskustvo. Ipak, kasnije će više zavoleti egzotičnije destinacije. Prvo vanevropsko putovanje je bilo u Kairo, gde ju je majka odvela za zimski raspust, posle prerane očeve smrti i sestrine udaje Agata je sa majkom počela da putuje oko sveta. Najviše je bila obuzeta time što ulazi u društvo i postaje devojka, opčinjavale su je toalete, trke konja, polo, balovi i – upoznavanje mladića. Išla je tada nevoljno u muzej u Kairu, a nije htela da poseti Nil. Egiptu će se ponovo vraćati i tek tada će shvatiti koliko je zaljubljena u njega. Iako je bila izuzetna u klavirstkinja, Agata nije mogla da pobedi tremu i stidljivost, ali je zato poslušala ohrabrujuće reči komšije iz Torkveja, Idna Filipotsa, da se posveti pisanju.

 

Piše Ana Atanasković

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju