У среду, 20. јануара, Џо Бајден је положио заклетву над породичном Библијом, старом сто педесет година, заједно са својом досадашњом колегиницом сенаторком Камалом Харис, првом женом и првом „обојеном“ женом која ће свом народу служити као потпредседница државе. У својој 79. години, Бајден је постао 46. председник Сједињених Америчких Држава (САД), најстарији у њеној историји.
Пре него што се кандидовао за највишу функцију у држави, Бајден је 36 година био сенатор из државе Делавер, а потом и потпредседник САД у два мандата за време владавине Барака Обаме. У време потпредседниковања, углавном се фокусирао на економска и спољнополитичка питања.
Џозеф Робинет Бајден млађи рођен је 20. новембра 1942. године у граду „плавих крагни“, Скрантону, држава Пенсилванија. У његовој десетој години породица се сели у Вилмингтон, држава Делавер, где се његов отац запошљава као продавац аутомобила. Први од четворо браће и сестара, похађа низ католичких школа, укључујући и елитну, припремну за престижне универзитете, Арчмир гимназију. Иако је бриљирао у спортовима, добијао је осредње оцене и борио се са муцањем. Ипак, 1965. дипломира на Универзитету Делавер историју и политичке науке, а три године касније стиче и диплому правника на Унивезитету „Сиракуза“. У међувремену, 1966, оженио се Нејлом Хантер, са којом ће добити троје деце.
По завршетку Правног факултета враћа се у Вилмингтон и наредне четири године ради као адвокат. Прве изборе је добио 1970, за члана Већа Округа Њу Кесл. У двадесет деветој се укључује у трку за сенатора САД, непријатно изненадивши тадашњу републиканску громаду Џеј Кејлеба Багса са освојених три хиљаде гласова. Међутим, пре него што је положио заклетву, као пети најмлађи сенатор у историји САД, доживео је личну трагедију. Тог децембра, његова супруга и тринаестомесечна ћерка изгубиле су живот, а два сина с тешким повредама хоспитализована, када се тракторска приколица забила у њихов караван. Уместо да се пресели у Вашингтон, сломљени отац је свакодневно у америчку престоницу путовао возом како би што више времена проводио са синовима. Поново се оженио 1977, учитељицом Џил Џејкобс, са којом има ћерку.
На поновном избору за Сенат 1978. победио је и, још пет пута потом. Као сенатор, осам година је био председавајући Судског комитета и четири године Комитета за спољне односе. Иако је генерално подржавао грађанска права, супротставио се притисцима на ученике да се возе у истим аутобусима са афроамериканцима како би се и де факто окончала сегрегација.
Бајден је такође упорно радио на очувању повољне корпоративне климе у Делаверу, „кривац“ је за доношење Закона против породичног насиља и израдио је Закон против криминала, који је предвиђао још сто хиљада полицајаца на улицама државе, забранио напад оружјем и увео оштре казне за дилере наркотицима. Познат по свом спољнополитичком раду, „сенатор-на-точковима“ наводно је током посете Београду 1993. српског председника Слободана Милошевића назвао ратним злочинцем. Скоро деценију касније, Бајден је гласао за одобравање употребе силе у Ираку. Ипак, на крају је постао критичар начина на који је администрација Џорџа Буша млађег решила тај сукоб.
ПИШЕ М. СТАМАТОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању