Život u predgrađu: Vinča

Najpoznatije po arheološkom nalazištu iz doba neolita, ovo mesto na obali Dunava, nedaleko od beograda, ima i druge sadržaje da ponudi gostima, ali nedostaju mu dobri putevi, hotel, infrastruktura. Ima, nažalost, i deponiju, koju bi prvo trebalo sanirati, pa potom sve drugo

Od Ustaničke ulice, preko najdužeg bulevara u Beogradu, verovatno i u Srbiji, Bulevara kralja Aleksandra, pa do odvajanja za Vinču, ima dobrih dvadesetak minuta vožnje. I zanimljivih… Jer, putem se svašta vidi. Sa leve strane, vozeći se prema Vinči, između dve najmodernije autoperionice, koje šljašte, livada. Prazna… na njoj po natopljenoj zemlji još uvek ima snega, ponegde izviruje ono malo preostale trave, tek da zazeleni. I jedan stari poljski ve-ce. On ne šljašti. Nešto malo dalje uz put u Staroj Kaluđerici – hotel. Na oko – običan, ali ko ispod krajička oka ošacuje, videće – soba za petsto dinara na sat – i shvatiće njegovu namenu. Sve što nam je nekada bilo „iju, sramota“, sada postaje normalno.

Niko od meštana i ne obraća pažnju, svi su u toj 307-ci koja vozi do kraja Vinče zamišljeni, zagledani u torbe napunjene na sniženjima u velegradskim prodavnicama, već umorni od stalnog putovanja po izlokanim drumovima. Srećom, autobus je noviji, grejanje radi, pa je i put podnošljiv. Negde u centru, bar ga smatraju novim centrom naselja, Dom zdravlja, načičkane mesare, manji tržni centar, kineska robna kuća i sa leve strane odvajanje za „Arheološko nalazište Vinča“. Ulica, ta glavna, urađena skoro, nalickana, ni ovaj poslednji sneg joj ništa nije mogao.

Zaslugom Vasića – svetski poznata

Kod stare okretnice, čeka Dragan Janković, arheolog i kustos Muzeja
grada Beograda, koji radi na nalazištu u Vinči. Ovoga puta, samo domaćin i dobar poznavalac lokalnih prilika.

– Dobar dan! Dobro došli! – dočekuje sa širokim osmehom, otvarajući prozor svog „puntića“. Njemu su Dunav i Vinča u krvi, o njima zna više od bilo kog meštanina, on je enciklopedija ovog naselja. U nekoliko minuta, sporednom ulicom, uskom i punom rupa, stiže se do nalazišta. Tek da se čovek okrepi i sastavi plan: gde i kako dalje kroz naselje.

– Znate li da je Vinča jedno od retkih savremenih naselja u svetu u kome se u kontinuitetu živi sedam i po hiljada godina. Ovde se živelo besprekidno i u neolitu, bakarnom, bronzanom, gvozdenom dobu i u rimskom dobu, u srednjem veku, a i danas se živi. To je ono što Vinču izdvaja. Normalno, najviše naslaga je nastalo u neolitu. Prva istraživanja ovde su počela još 1908, kada je profesor Miloje M. Vasić, prvi školovani arheolog u Srbiji, započeo arheološka iskopavanja koja su, sa prekidima, trajala do 1934. Obnovljena su tek 1978, i to ispitivanjem nalaza iz metalnog doba i srednjeg veka, a 1982. pažnja se ponovo posvećuje neolitskim slojevima. Zaslugom Miloja Vasića u svetu se zna za nalazište – počinje priču Dragan dok kao pravi domaćin kuva kafu, jaku, onu koja se ne odbija kad vam je ponude.

Nastavak pročitajte u broju 3132.