У граду Хангџоу, на југоистоку Кине, одржан је, од 17. до 22. септембра, експертски Форум Кине и земаља источне и централне Европе, посвећен старим занатима заштићеним Унесковом конвенцијом о очувању нематеријалног културног наслеђа, која је усвојена пре тачно 15 година, 17. октобра 2003. Текстом који следи, објављеним само дан пред овај значајни датум, „Илустрована Политика” се прикључује обележавању Међународног дана нематеријалног наслеђа, за чије је установљавање покренута иницијатива баш на овом Форуму
Рану јесен у више милионском граду Хангџоу, на југоисто- у Кине, обележио је један значајан догађај. Престони- а провинције Џеђинг, коју са Пекингом повезује Велики канал, била је домаћин Форума 16+1, како је скраћени назив кинеске иницијативе за успостављање чвршће сарадње са земљама централне и источне Европе у оквиру програма „Појас и пут“. ви форуми, с различитом тема- иком, од оних на највишем нивоу, преко привреде, економије, тргови- е, до културе и заштите културног наслеђа, одржавају се редовно још од 2012. године. Конференција о нематеријалном културном наслеђу, као једна од тема Форума, одржана је први пут пре две године у Варшави. Тада је била посвећена унапређењу капацитета за очување нематеријалног културног наслеђа, успостављању сарадње и размени искустава у области његовог очувања, онако како га дефинише Унескова Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа. Овога пута, фокус је био на традиционалном занатству, његовој вези са културним идентитетом и улози у креирању културне меморије. У раду Конференције учествовало је уз Кину и дванаест земаља централне и источне Европе. Били су ту представници: Албаније, Босне и Херцеговине, Естоније, Летоније, Литваније, Мађарске, Македоније, Пољске, Словеније, Словачке, Хрватске, Чешке и Србије. Сви учесници су се потрудили да у најбољем светлу представе традиционалне занате своје земље, да покажу шта је до сада учињено да се обезбеди њихова заштита као елемената нематеријалног културног наслеђа и на који начин да се очувају за будућност. Било је занимљиво сазнати нешто више о пољским теписима тканим са два лица, слично нашим пиротским ћилимима, али другачије орнаментике и колорита сведеног на две боје; коњичком дрворезбарству из Босне и Херцеговине; изради сандука за девојачку спрему из Македоније; плетеним рукавицама из Естоније; техници индиго бојења из Мађарске, сличној оној која се могла видети и у Кини; изради народних ношњи у Летонији и Литванији; одрживом развоју занатства у Словенији; системима едукације у Хрватској, Словачкој и Естонији, у којој је плетење укључено у основно образовање још од 1920. године, а традиционални занати изучавају се до академског нивоа; системима препознавања живог наслеђа и награђивања старих, традиционалних занатлија као чувара баштине, који већ деценијама успешно функционишу и доприносе очувању нематеријалног културног наслеђа у Мађарској, Чешкој, Пољској. Кинески партнери били су у прилици да многе од својих атрактивних традиционалних заната представе кроз демонстрацију израде предмета, који често захтевају минуциозни рад и изузетну посвећеност, те су посете занатским центрима у великој мери и чиниле ванконференцијске активности учесника Форума.
Наставак прочитајте у броју 3116.