Крајем јула и почетком августа је на нашој најпосећенијој планини, Златибору, било као у кошници. Мирисне четинарске шуме и раскошне усталасане ливаде које пресецају бистри брзи планински потоци и даље у огромном броју привлаче туристе из целог света, а нарочито из Србије. Огромна туристичка понуда у виду луксузних хотела, традиционалних ресторана са националном кухињом, паркова забаве за децу и одрасле, доброг шопинга, могућности за дугачке шетње по чистом ваздуху, незаборавна вожња најдужом гондолом у Европи… све ово доприноси актрактивности Златибора, јер гостима пружа забаву и добар и активан одмор. Два догађаја су нас у сред лета напросто „обгрлила“ и одушевила својом аутентичношћу и оригиналношћу. Први је прослава дана Музеја на отвореном Старо село Сирогојно и крсне славе овог познатог сеоцета у Западној Србији а други грандиозни фестивал „Gondola Ethno vibe“ који је био организован на међустаници Гондоле са спектакуларним погледом на Рибничко језеро и који је окупио велики број угледних званица. Била је ово веома успешна и модерна промоција Златибора као привлачне и јединствене туристичке дестинације.
Музеј на отвореном „Старо село“ у Сирогојну заштићен је законом као културно добро, споменик културе прве категодије – од изузетног значаја за културу Србије, и од 30. јула 1992. године је члан Асоцијације европских музеја на отвореном. Златиборске брвнаре су градили самоуки народни неимари према својим потребама и обликовали по мери и осећању за склад и лепоту. Живот у великим фамилијама – задругама, са строго утврђеним правилима понашања, условио је градњу већег броја различитих врста објеката и њихово распоређивање у оквиру разуђеног домаћинства. Ови аутентични објекти су пресељени са златиборских пространстава и расутих села, те смештени на одабрану падину брега у Сирогојну, све у окружењу налик аутентичном. Ко је једном преспавао у овим малим брвнарама, заувек ће носити мирис дрвета и прошлих времена у себи, као и емоције и сећање на то како су живели наши преци. Зато је Фестивал светске музике с разлогом смештен у малено а велико, и широм света познато Сирогојно, да исприча кроз музику лепоту наше прошлости и да нам да привилегију да концерти у шуми постану наша традиција, бар једанпут годишње, на Огњену Марију.
– Фестивал светске музике +381 Сирогојно направили смо да се догађа баш у данима славе села. На дан када је наша слава Огњена Марија обележавамо и важан датум – дан села, па се тако неколико дана у низу код нас прославља и дочекују се гости. И тако већ више од тридесет година. Музеј је основан 1992. а први објекат на овај простор музеја на отвореном је пренет тачно пре 45 година, па бисмо тако могли да прослављамо два датума која су битна за село Сирогојно. Ипак, за Дан Музеја смо узели датум када се Музеј одвојио од Друштвеног предузећа „Сирогојно“ које је сада постало приватна компанија, односно предузеће за израду руком рађених џемпера. У његовом саставу је накада био Музеј и тада се звао Етно Парк, а 1992. године се он одвојио од ДП „Сирогојно“ и тада је основан Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно. Дан музеја увек прати културно-уметнички програм, обично је то отварање неке атрактивне изложбе, а затим имамо концерт на нашој летњој позорници у шуми. Ове године је то била изложба Ethno couture Serbia која је први пут представљена у српском културном центру „Иво Андрић“ у Пекингу. То је била светска премијера, а српска премијера изложбе је овде у Музеју „Старо село“. Део те мултимедијалне изложбе је и сам наш Музеј, па посебан ауторски филм о Сирогојну прати ову поставку. Уметнички директор фестивала је наша уметница Биља Крстић, а ове године је, у оквиру фестивала, након отварања изложбе наступала група „Легенде“. Фестивал се разликује из године у годину и веома је комплексан. Не подразумева само наступе група и појединаца, ту су често и певачке радионице за децу, некада гостује и нека позоришна представа или монодрама. Циљ фестивала и оно што је наша главна мисија јесте очување нематеријалног културног наслеђа, па и музичког, које спада у ту категорију – каже Светлана Ћалдовић Шијаковић, директорка Музеја на отвореном „Старо село“ Сирогојно.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању