Златни веслачи из Панчева: на ушћу Тамиша у Дунав

Основан пре 96 година под називом „Дунав“, данас познат као „Тамиш“, Овај веслачки клуб је прави „расадник“ успешних спортиста, а жеља им је да веслање уведу и у панчевачке школе и да тако спорт, који је некада био привилегија богатих постане доступан свим малишанима

Јесење сунце још увек је било у јеку, температуре довољно високе да се понешто и лагано уради напољу. У Панчеву, на обали Тамиша, оној десној, ближе Београду, као у кошници. Младић у шортсу и дуксерици, насмејан, расположен, онако како то младост уме, латио се метле, чисти стару зграду веслачког клуба „Тамиш“. Некада, када су га, на иницијативу Пере Павловића, Вилима Вајса, мајора Илића, др Милана Зака, Алојза Филиповића, Јакоба Фрајнда, Драгутина Срдановића, Ђуре Халупе, Светомира Журжула, Ивана Стефановића, оснивали 5. новембра 1922. године, назвали су га „Дунав“. Тада је био клуб за богатије и виђеније, данас за оне који имају воље и жеље да се по жеги или леду хрву са Тамишом и Дунавом. Младић у шортсу и даље ради свој дневни посао, на обали тројица мушкараца нешто „петљају“ око чамца, кажу, спремају га за зиму.

– Добар дан! Шта се то ради овде на Тамишу? – подигоше главе у исти мах, помало изненађени питањем. Нису очекивали посету у радну недељу.
– Ево, леп је дан, па да га искористимо да спремимо чамце за зиму – одговори старији мушкарац.

– А младић у шортсу, што чисти по згради, ко је он?
– То вам је главни тренер клуба, Милан Смилић – мало нас штрецну одговор. Главни тренер, а није му тешко да се лати метле, да чисти око зграде и у згради, да риба купатило и сређује канцеларију.

– Јао, немој ме сликати овако прљавог – било је прво што је рекао овај скромни младић, тренер најпознатијих веслача у Србији, освајача светских и европских медаља. Њему је најбитније да се прича о клубу, зато причу о себи прескаче.

– Веслачки клуб „Тамиш“ основан је 1922. године у Панчеву на иницијативу виђенијих и тада, богатијих људи, међу којима је био и Ђорђе Вајферт. Клуб је био први у Европи који је радио по принципу обвезница и био присутан на берзи. У прво време веслачки клуб се звао „Дунав“, данас „Тамиш“. Када је клуб основан веслање је био спорт за мало богатије људе који су могли себи да приуште чамце и осталу опрему, мада је и тада било доста веслача. У клубу су углавном били виђенији људи из Панчева, њих двадесетак. Направили су ово здање на Тамишу, ту су се окупљали, дружили и бавили се спортом. Међу њима је био и мајстор који је правио и поправљао чамце, тако се и клуб развијао. И ми данас гледамо како да проширимо просторије, да мало надоградимо, средимо и да имамо мало више капацитета – и даље са широким осмехом на лицу прича Милош Смилић. Предах за причу му је добро дошао.

– Имамо четрдесет до педесет веслача, три запослена тренера. Успеси клуба су на завидном нивоу, нема такмичења на ком не учествују наши веслачи а да се не врате са неком медаљом. Просто, навикли су тако. Наш најбољи веслач Милош Станојевић је последних пар година освајач светских и европских медаља. Наравно ту су и медаље са домаћих такмичења, Милош Станојевић донео је злато и сребро са Интернационалне регате „Војводина Опен 2018.“ – ослоњен на средство за рад, помало уморан, свакако задовољан, Смилић се лагано окреће ка реци показујући трасу којом се веслачи свакога дана крећу.

– Клуб је, што се воде тиче, на одличној позицији јер се налазимо на километар и по од ушћа Тамиша у Дунав. Када су нам тежи тренинзи, јер имамо широке чамце, онда нам одговара да одемо на Дунав да тамо одрадимо тренинге, због прегледности и ширине реке. С друге стране, кад не можемо због кошаве да изађемо на Дунав, увек можемо да тренирамо на Тамишу јер нема таласа – затвара круг руком млади тренер. Једина његова жеља и циљ којем у наредном периоду тежи јесте улазак веслања у школе.

– Волели бисмо да веслање постане школски спорт у нашем граду. Имамо одличну сарадњу са школама, долазе нам овде на часове физичког. Спремаћемо и „Трку галија“ за матуранте и гимназијалце. Имамо квалитет и сви колеџи у свету се отимају о наше веслаче, па зашто онда и ми не бисмо имали веслање бар као средњошколски спорт – рекао је Милан Смилић главни тренер веслачког клуба „Тамиш“, одлазећи у, до пола сређену, канцеларију, да заврши започети посао.

Наставак прочитајте у броју 3123.