Аналитичари прогнозирају даљи раст цене, а велики фондови и банке попут Голдман Сакс и ЈП Морган верују да би цена могла да премаши 3.300 долара по унци у 2025. години, уколико се геополитичке и економске кризе, попут рата у Украјини или трговинских сукоба између САД и Европе, наставе.
Злато, захваљујући својој стабилности, поново се показало као популаран начин заштите од инфлације, за чување вредности, нарочито у временима нестабилности.
Према речима Георги Христова из „Тавекс злато&сребро”, америчке трговинске тарифе су имале јак утицај на скок цене злата. Иако већински најављене, а не примењене, довеле су до велике бриге међу инвеститорима и предузећима који су се окренули злату како би се обезбедили од могућих тржишних и трговинских шокова.
Берзански аналитичар Бранислав Јоргић каже да злато увек сија највећим сјајем у условима политичке или економске кризе. “Тада на глобалном нивоу инвеститори појачано купују злато као сигурну дестинацију за чување вредности капитала. Цена унце злата на почетку пандемије корона вируса је била око 1.500 долара, током пандемије кретала се око 1.800, да би завршила са ценом од 1.900 долара. Тек што смо изашли из те кризе, ушли смо у ратну кризу Русије и Украјине, што је довело до данашњих око 2.900 долара за унцу”, каже Јоргић и додаје да тражња зависи од разних околности, али пре свега од глобалне економске и политичке стабилности.
Према његовим речима, већ неколико година, Русија и Кина појачано купују злато да би попуниле своје резерве напуштајући држање резерви у америчким доларима и америчким хартијама од вредности.
“Разлог је пракса, и латентна опасност, да Америка из политичких разлога замрзне доларска новчана средства других држава, па и појединаца. Та појачана куповина злата довела је до појачане тражње и раста цене злата. Одлуке председника САД Доналда Трампа, попут напора да дође до мира у Украјини смирујуће утиче на тржиште злата, али увођење царина за увоз робе из Кине и Европе, врло узнемирујуће”, објашњава наш саговорник.
О томе колико се исплати улагање у злато сведочи и чињеница да је Народна банка Србије, само у протеклих десетак година, купила око 30 тона овог племенитог метала, а осим приоритета да откупи експлоатисану руду из српских налазишта, Централна банка је овлашћена и да купује и продаје злато у иностранству. Наше резерве злата су за само 10 година повећане са 16,5 тона, на садашњих око 45., што је била јако исплатива одлука с обзиром да је цена злата у последњих 10 година, скочила више од 100 одсто.
Према речима професора др Радета Јеленковића са Рударско-геолошког факултета у Београду, у односу на своју површину и број становника, Србија има значајне количине злата, довољне за вишедеценијску експлоатацију. Не треба да чуди податак да ове године двоструко више фирми, преко 30, врши примењена геолошка истраживања злата и пратећих метала на територији наше земље.
Пише Драгана Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању