Реч „праскозорје“ изабрана је за НАЈЛЕПШУ српску реч од оних које су ученици предложили на конкурсу који је Друштво за српски језик и књижевност Србије, у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду, организовало у оквиру манифестације „Март, месец српског језика“.
На конкурс је стигло 905 предлога, а трочлана комисија, коју су сачињавале професорке Рајна Драгићевић и Весна Ломпар и магистар Весна Николић, изабрале су реч праскозорје као најлепшу од пристиглих. Предлоге су Друштву за српски језик слали ученици различитих узраста, од оних који похађају пети разред основне школе до оних који завршавају средњу школу, а за речи, као најлепше, одлучивали су се према њиховом значењу, звучању, грађењу, симболици или према драгој успомени на оне своје ближње од којих су их чули. Према условима конкурса, уз сваки предлог морали су да наведу и образложење због чега бирају баш ту, одређену реч, а према речима Весне Ломпар, и сама та објашњења су често била подједнако лепа као и предлог.
Да реч праскозорје заиста заслужује пажњу, потврђује и чињеница да се за њу одлучило чак 10 ученика и то: Богдан Николић, из Пећинаца, Богдан Петровић, из Ваљева, Катарина Зарић, из Београда, Јана Прекић, из Аранђеловца, Уна Савић, из Београда, Реља Јарковачки, из Панчева, Софија Ненадић, из Кнића, Петра Миливојевић, из Земуна, Виолета Тодосијевић, из Параћина и Александра Марковић, из Винче, наводе у Друштву.
У образложењу одлуке ученици су писали да им се чини као „да пуца, уз прасак, љуска дана који се рађа”, да реч означава „почетак нечег новог, лепог и искричавог”, као и да се праскозорје односи на „нови дан, нови почетак и повратак светлости након таме”, док су неки запазили да та „једна реч описује толико много”.
У ужем избору нашле су се и речи: благодат, благоухан, благовање, као и нигденигдина (због великог експресивног набоја ), ватра (зато што спада у именице са највише значења у српском језику), преумљење ( јер следи након искреног покајања), мркосвестица (зато што се разликује од општепознате несвестице).
Такође, било је доста предлога за речи: мама, душа, љубав, цвет. Један ученик је навео да бира реч душа, зато јер га то увек подсети на баку која га је с нежношћу и топлином увек ословљавала са „Душо, моја“.
Свих десет ученика победника биће позвано на Филолошки факултет, где ће им бити уручене симболичне награде, а Друштво за српски језик објавиће дигиталну књигу са одговорима свих ученика, њиховим именима и образложењима која су навели, јер комисија која је бирала најлепшу реч, сматра да су сви одговори победили и да су све послате речи најлепше.
М. Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању