Zoran Radojičić- gradonačelnik

Пројекат „Тиршова два” је најближи његовом срцу, али, осим што ће његов тим наставити где су претходници стали, нови градоначелник најављује улагања, осим у здравство, и у образовање, инфраструктуру, запошљавање, као и подршку угроженим и маргинализованим групама.

Фер и поштено, ипак донекле неочекивано, Зорана Радојичића (55), првог на листи Српске напредне странке (СНС) на престоничким изборима одржаним 4. марта, Градски одбор СНС-а предложио је за градоначелника, а потом неизбежно, с обзиром на већину коју СНС са својим коалиционим партнерима има у Скупштини Града, он је, заједно са замеником Гораном Весићем и тринаесточланим тимом добио мандат да креира развој и изглед Београда и живот Београђана до 7. јуна 2022. године. Тако се на челу „државе у држави“, како политичку и економску моћ главног града описа председник његовог парламента Никола Никодијевић, односно на позицији треће најважније функције у Републици, нашао дечји хирург светског гласа и угледа, професор Медицинског факултета у Београду, директор Универзитетске дечје клинике у Тиршовој… Једном речју, човек од личног и професионалног интегритета и ауторитета. И, који није члан ни владајућег СНС-а, а камоли неке друге странке. Радојичић је одмах по обнародовању да је први на листи „Зато што волимо Београд -Александар Вучић“ нагласио да није члан ниједне странке и да никада није ни био, а то, још је потцртао није био услов ни када је 2013. предложен за директора Универзитетске дечје клинике у Тиршовој. – И тада, и сада, захтев који је пред мене постављен је исти. Тражили су да своје знање, вештине и искуство ставим у службу општег добра и система – рекао је Радојичић. – Добио сам позив од човека који држи реч и коме може да се верује, а ја у себи имам ту неку идеалистичку потребу да се нешто уради за све нас заједно. С друге стране, моји сарадници знају, да, када имамо план, врло прецизно постављам циљеве. Део његовог, ипак рацио- налног, идеализма јесте и намера да се изгради „Тиршова два” и о томе је почео да прича чим је постављен за директора Универзитетске дечје клинике. – Нећете веровати, 99 одсто људи ми се тада подсмевало, јер су „Тиршову два” покушавали да изграде моји претходници већ пет деценија. Од свих, најдража прича ми је о „Тиршовој два” и када сам са Александром Вучићем разговарао о томе да будем први на листи, одмах смо се договорили да ћемо тај пројекат завршити. Према оном што смо још у фебруару могли да чујемо, што од премијерке Ане Брнабић, што од министра здравља Златибора Лончара, у изградњу „Тиршове два” биће уложена 54 милиона евра из кредита Развојне банке Савета Европе. Зграда ће бити изграђена у непосредној близини постојеће, на месту данашњег паркинга, градња ће почети крајем ове или почетком следеће године, а пројекат најближи градоначелниковом срцу биће комплетно реализован за четири-пет година, вероватно до краја његовог мандата. Када би, по плановима и убеђењу његовог претходника Синише Малог, Београд требало да добије и прву линију метроа.

Логично је што је улагање у здравство у фокусу новог градоначелника, али неких великих заокрета у развојној политици престонице, по свему судећи неће бити. – Ново руководство планира да настави тамо где је претходно стало – рекао је Радојичић одборницима и, осим у здравство, најавио улагања у образовање и инфраструктуру, запошљавање, као и подршку угроженим и маргинализованим групама. Из Радојичићеве предизборне кампање, могао се ухватити и понеки детаљ из његовог приватног живота. Поносан је што му је један од учитеља био академик Сава Перовић, дечји хирург и уролог светског реномеа,  као што је поносан и на своје синове Ивана и Огњена и супругу Тијану, за коју каже да му је највећа подршка у свему што ради. Сазнали смо колико цени и мишљење родбине. –Највише ми је значила порука коју сам добио од блиског рођака који ми је рекао да стално водим рачуна да заједнички интерес буде изнад личних и да је једна од дефиниција добра да је добро оно што је добро за народ. Бити менаџер има неке заједничке принципе као и бити хирург и оперисати. Важно је да се добро припремите да имате добар план и јасан циљ и да то и реализујете. Иако рођени Лазаревчанин, Радојичић је заправо Златиборац. Овај закључак произилази из одговора на питање „Политикиног“ новинара о медијским написима о Радојичићевој нелегално саграђеној викендици на Златибору. – Поднели смо документацију за градњу викендице на селу, двадесетак километара од Златибора. У питању је родно село мојих родитеља, Љубиш, предивни заселак Доброселице. Отац је рођен недалеко од места на коме сам купио земљу пре десетак година. Кад то обавезе дозволе, тамо се окупља цела фамилија, дружимо се и нашу децу везујемо за корене – објаснио је Радојичић. – Када буде готова, викендица неће имати велику материјалну вредност, јер знате, у засеоку нема чак ни воде. За моју породицу, она има изузетан емотиван значај. Писања о томе су покушаји да будем дискредитован, а то је само оснажило жељу да урадим добре ствари за наше друштво. Радије бих трошио енергију на посао и разговоре о визијама за Београд и активностима које ће нас довести до заједничког циља: Србије у којој желе да остану наша деца, града који се развија и брине о својим грађанима. У сваком случају, Љубишани су одавно на листу својих знаменитих фамилија уз Пећинаре и Ршумовиће уврстили и Радојичиће, а да ли ће професора Зорана Радојичића Београђани уврстити на листу знаменитих градоначелника престонице, знаће се већ почетком треће деценије трећег миленијума.

Наставак можете прочитати у броју 3098.