Када се вратила у Француску, удала се за француског Јеврејина Жана Лиона, узела француско држављанство и вратила амерички пасош. Породицу је из Сен Луиса преселила у замак Ле Миланде. Од Жана Лиона се развела 1940, јер је сматрао да је десеторо усвојене деце довољно.
За време Другог светског рата је служила Француској. Говорила је да Француској дугује своје успехе и срећу и да је спремна да за њу да и живот. Као славна уметница могла је да путује по целој Европи, па чак и по окупираним земљама и свугде је давала представе. Имала је приступ не само високорангираним личностима из немачке, јапанске и италијанске амбасаде, него и високим званичницима тих земаља. Била је радо виђен гост на пријемима у амбасадама и ноћним клубовима. Француска војна обавештајна служба је ангажовала као сарадника, а она је, сем слушања и преноса разговора, шифроване поруке крила и преносила у својим нотама које је носила на турнеје. Немци су у неко доба постали сумњичави, па се причало да јој је Херман Геринг на неком пријему сипао отров у вино. Успела је да уочи и избегне да га попије.
После немачке инвазије на Француску, напустила је Париз и повукла се у свој замак. Ле Миланде је постао прибежисте многих који су се придружили Покрету отпора Шарла де Гола. Жозефина је имала пилотску дозволу , па је постала члан Помоћних ваздушних снага Слободне Француске. Превозила је медицинско особље, материјал, болеснике. Имала је чин поручника. За своје заслуге у Покрету отпора одликована је Медаљом отпора са палмама, Ратним крстом и Орденом Легије части.
У Француске колоније у Северној Африци је кренула 1941. Давала је представе за француске, британске и америчке војнике. У Каиру је такође давала приредбе, али је одбила да игра пред краљем Фаруком, јер није признавао Слободну Француску.
После рата наставља своју уметничку каријеру. Постиже тријумфе у „Фоли Бержеу“, а 1947. се удаје за композитора и диригента Џоа Бујона, који јој помаже око усвојене деце. Повратак је био спектакуларан! Европа се опоравља од страхота рата и ужива у њеним представама. Тријумфује у лондонском „Паладијуму“, као и у париској „Олимпији“. Упркос великих успеха, не успева да одржи своје имање у Дордоњи. Замак и имање је продала 1968, а принцеза Грејс јој је обезбедила апартман у Монаку. Принц Реније је преко Црвеног крста Монака сместио децу до њиховог пунолетства.
Жозефина је још као мало дете доживела погром у Сен Луису, када је убијено више од сто црнаца, а расистичку мржњу је осетила и на својој кожи. Била је велики борац против тог зла. Између 1950. и 1960. године је често одлазила у Америку и учествовала у акцијама борбе против сегрегације. Чак јој је једно време, у доба Макартијевог лова на вештице, био забрањен улазак у САД, јер је наводно присталица комунизма. Приликом посете Сторк клубу на Менхетну била је физички нападнута. Тада је спасла глумица Грејс Кели и са својим пратиоцима је извела из клуба на споредни излаз. Грејс Кели је одржала обећање и никад више није крочила у тај клуб. Од тада датира пријатељство Жозефине Бекер и Грејс Кели, принцезе од Монака.
Пише Мирјана Цвекић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању