Бао Транг(Вијетнам)
У врелом и кишном Вијетнаму, џунгли и влаге има на претек. Ипак, на пет сати вожње од престонице Хо Ши Мина налази се једина пустиња југоисточне Азије, одмах поред два језера са лотусима ружичастих цветова. Призор делује као да је направљен за Инстаграм. Како се пустиња налази неких пола сата вожње колима од обале мора, седећи у песку можете да гледате у џунглу иза које се назире плаветнило воде. Бао Транг у преводу значи „ језеро поред дина белог песка“. Њима не пролазе каравани са камилама већ пастири који терају стада оваца и крава преко ње. Мештани који живе ту некада су до најближих градова могли да иду само чамцима преко језера, и тек почетком века, некада спојено једно велико језеро, преграђено је пешчаним насипом и преко њега је направљен аутопут. Пустиња, која се шири јер вода из језера полако испарава, привлачи све више туриста. Веће од два језера, Бау Ба, пре седамдесет година је било дубоко 45 метара, а сада свега деветнаест и то у кишној сезони.
Пешчане дине Великог Кобука (Аљаска)
Борова шума прави ивицу око велике „мрље“ песка златне боје коју је неко поставио усред тундре. Да нема медведа, вукова и лосова могли би да помислите да се налазите у Египту, а не у националном парку Долина Кобук на Аљасци чија је највећа атракција управо ова пустиња од педесетак квадратних километара која се простире читавих шездесет километара изнад Арктичког круга. Ова пустиња је последица настанка последњег Леденог доба на нашој планети пре 28.000 година. Земља се охладила, а глечери су почели да се уздижу изнад ове долине. Током времена, са попуштањем мраза на Земљи, и лед је почео да се повлачи остављајући за собом камење и стене које је својим дуготрајним загрљајем претворио у песак. Онда је ветар тај песак разносио у заклоњену долину Кобук где се таложио. Када је ледено доба већ било нестало, око 14.000 година пре нове ере, пустиња је захватала простор од око осамсто хиљада квадратних километара. За разлику од Вијетнама, овде је зеленило однело победу тако да Велики Кобук има површину од „свега“ 65.000 квадратних километара. Иако ова област припада Арктику, током лета у пустињи температура достиже и 38 степени Целзијуса.
Провансалски Колорадо (Француска)
Онај Колорадо је симбол Дивљег запада, каубоја и Индијанаца. Овај се налази у јужној Француској, недалеко од Азурне обале. Сви који живе у правом Колораду, у Америци, у овом француском ће се осећати као код куће, окружени џиновским стенама од кречњака и пустињским песком. Историја настанка ове црвене боје стења и предела, такође нас води кроз климатске промена током геолошких раздобља у историји планете – тек она је последица рудника окера, мешавине песка из Срдоземног мора и глине. Стручњаци кажу да су пребројали више од двадесет нијанси окер боје којом ове стене привлаче пажњу туриста. Током 19. и 20. века околна села су се развијала захваљујући рудницима и индустрији гвожђа и природног пигмента (окер). Тај посао је довео до тога да се „скине кожа“ тлу у овој области која се данас простире више од четири километара у дужину. Од 1993. овде нема рудника и читава камена окер пустиња је у власништву градоначелника места Рустрел и неких сто педесет наследника власника некадашњих рудника.