Пре 20 година, у ноћи између 3. и 4. марта је у Светом манастиру Хиландару букнуо пожар који је уништио читаву северну половину манастирског комплекса. Пожар је избио из димњака конака Игуменарија на југозападној страни и кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, захватио је кровну конструкцију. Преко тавана и повезаних објеката проширио се све док се није зауставио на празном простору између Белог конака и Пирга Светог Саве.
Ватрена стихија проузроковала је немерљиву штету на овом српском духовном и културном наслеђу. Материјална штета тада је процењена на осам милиона евра.
Одрживи модел обнове Хиландара подразумевао је, да у складу са својим статусом самоуправне светогорске лавре, сам манастир преузме управљање овим сложеним процесом. Са тим циљем донет је Програм обнове Хиландара, а манастирска установа у Србији, Задужбина Светог манастира Хиландара, преузела је обавезу организационог центра који је окупљао и ангажовао стручњаке и сараднике потребне за његово спровођење. Влада Републике Србије формирала је Комисију за Хиландар, а у процес обнове укључио се и Центар за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК), установа Републике Грчке. Влада Србије од 2004. издваја средства за обнову Хиландара, у просеку око милион евра годишње, а обнову су помогли многобројни донатори, не само из наше земље, већ из целог света.
Обнова изгорелих манастирских конака почела је 2006. За осамнаест година, реализован је посао који се, како тврде из Задужбине, по обиму свог захвата и крајњим резултатима може упоредити само са обновом манастира коју је у 14. веку предузео краљ Милутин.
До марта 2024. завршена је комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката конака Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, јединствене градитељске целине коју чини улазни део манастира са Старим конаком, као и Белог конака, који је највише страдао у пожару и изгорео готово до темеља.
Пре две године завршена је обнова манастирске трпезарије, која није оштећена пожаром, али која се морала наћи на листи угрожених објеката, пре свега, због изузетног зидног сликарства хиландарског монаха Георгија Митрофановића.
Актуелни радови на конацима Дохија и Игуменарија са параклисима Светог Саве и Светог Димитрија, започети крајем 2020. године, представљају обнову последњих објеката страдалих у пожару.
Очекује се да ће сви грађевински радови и израда инсталација на Игуменарији бити реализовани до почетка децембра 2024. Целокупно уређење ентеријера и опремање Игуменарије биће реализовано у 2025. години, чиме ће се ставити тачка на обнову од последица великог пожара, али ће скеле бити уклоњене раније. Хиландарско братство се тако нада да ће своју храмовну славу, Ваведење Пресвете Богородице, 4. децембра 2024, дочекати у окружењу и атмосфери пређашње лепоте хиландарског манастира.
У наредној фази Обнове Хиландара посебан задатак представљаће унапређење услова за очување, заштиту и истраживање покретног наслеђа. Због тога је у току израда пројекта реконструкције манастирске ризнице и изградње трезора – депоа у коме ће бити похрањена хиландарска ризница, која се сматра највреднијом ризницом српског народа.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању