Зашто Петер Хандке воли Србе: певао је и плакао са нама

Нобелова награда за књижев-ност додељена у новембру прошле године Петеру Ханд-кеу обрадовала је посебно Србе на Косову и Метохији. После 2000. године Хандке је чак у пет наврата долазио и остајао више дана у Ораховцу и Великој Хочи, дружио се са Србима који опстају на својим огњиштима, делио са њима своје утиске и писао о…

Чудесни живот породице Керет: рај није само за добре

Етгар Керет је баш онакав какве су његове приче: ду-ховит, хуман, саркастичан, интелигентан, маштовит, радознао. Пише их више од три деценије, у свету је хваљен и награђиван, „Њујорк тајмс“ га је прогласио „генијем“, највећи писци попут Салмана Руждија или Џорџа Сондерса искрено хвале Керета, чије збирке су преведене на готово педесет језика. У својој домовини…

Храм у Инђији памти свог старешину: свеци га нису заштитили

Леп децембарски дан, један од оних последњих пре званичног почетка зиме. Мало даље од центра града, у Новом насељу, с брезовом метлом у руци наслоњена на ограду, паузу прави средовечна госпођа. Сређује травњак и део тротоара испред куће.– И вама добра срећа– одговори на: „Добар дан”. –Лепа нам је та нова црква у коју сте…

Срби у некадашњем Источном Берлину: с ове стране гвоздене завесе

Када су 8. маја 1945. године велике силе, СССР, САД и Велика Британија, на кон-ференцији у Јалти, поде-лиле Немачку на четири окупационе зоне, од бившег Рајха направили су две независне државе. Крајем маја 1949. створена је западна – Савезна Република Немачка (СРН), а већ октобра исте године источна– Немачка Демократска Република (НДР).Нова НДР била је…

Ходочашће за мир: пешке до Хиландара

Не гледам да ли је киша, ветар, олуја, да ли пржи сунце, да ли су ми пукли жуљеви на табани-ма… у глави ми је само зацртан циљ да стигнем до манастира онако како сам замислио, ходајући – овако прича Синиша Јакшић, 43- годишњи, горостас-ни и кршни спортски радник у Зубином Потоку, отац троје деце, који…

Сећање логораша са острва Мамула: јели смо траву

Oд памтивека Бокељи, и они које сећање служи, имено-вали су острво, на самом улазу у најлепши залив на Јадрану као Ластавица, уписано тако и у наутичким картама. Али, од када је окупаторски аустроугарски генерал Лазар Мамула средином 19. столећа изградио кружно и снажно бетонско фортификационо утврђење, ново-дошле генерације су преименовале Ластавицу у Мамулу.Са тог утврђења,опремљеног…

Златиборац интернационални бренд: пратимо жеље наших потрошача

Прерада и сушење меса по традиционалној рецептури, а у условима савременог технолошког развоја, један је од главних адута ове компаније, па са успехом освајају и друга тржишта. У Русији већ имају и своју ћерку фирму, а у будућности планирају озбиљну стратегију за земље Европске уније. У чему је тајна њиховог успеха, разговарамо са Немањом Кнежевићем,…

Срби на Тасманији

Далеко од завичаја наши људи су овде пронашли свој нови дом. Успели су да убеде тасманијске власти да за Видовдан, на Зиду пријатељства у Хобарту, истакну српску заставу. Многи од њих су успешни и школовани Вести су недавно објавиле да је један Србин отворио у Тасманији фарму за узгајање „тасманијског ђавола”, како тамо називају то…

Крагујевачки октобар: доста су свету једне шумарице

Овим стиховима песника Александра Шурбатовића, започео је јуче „Велики школски час“ у крагује-вачким Шумарицама, крај Споменика стрељаним ђацима и про-фесорима, у знак сећања на око три хиљаде невиних цивила, убијених 21. октобра 1941, у једном дану, за једно радно време. „Велики школски час“ се традиционално обележава пред више хиљада ученика из целе земље, грађана Крагујевца…

Педагог др Бошко Влаховић: долази време виртуелних школа

Много тога иде уз име профе-сора Бошка М. Влаховића. Он је доктор педагошких наука, први професор Опште педагогије на Учитељском факултету у Београду, редовни члан Српске акаде-мије образовања (САО), главни и одго-ворни уредник часописа „Педагогија“ и директор и главни уредник издавачког предузећа „Едука“ из Београда. Аутор је великог броја стручних и научних радова, уџбеника, посебно…

Лев плужников из Сталаћа: четири генерације руских пчелара

Када је 1926. године Александар Аникијевич Плужников дошао у Сталаћ, био је први у овом крају који је започео пчеларење са кошницама са покретним оквирима. Посао наставља његов млађи син Александар Александрович, познатији као Шурка, а затим и унук Лев, који праксу повезује са науком и завршава постдипломске студије из области пчеларства у Русији. Стопама…

Млади стручњаци Часлав и Вид:град заменили селом

Упознали су се на Пољоприв-редном факултету. Момак из Раковице и момак из Новог Београда на почетку познан-ства нису ни сањали да ће једнога дана носити гајбице са мали-нама, купинама, кајсијама, јабукама, јагодама, да ће прерадом тог воћа пу-нити теглице и излагати их и продава-ти на сајмовима. Од тог сусрета до сна о здравим воћним намазима…