Испред љупке, беле виле на врху Дубочајског брда у Гроцкој, стоји стасита жена у белом лекарском мантилу, са стетоскопом око врата и ужива у најлепшем погледу на Дунав и на брежуљке покривене виновом лозом. То докторка Смиља Kостић користи кратак предах између прегледа два мала пацијента, које мештани Гроцке и околних села, доводе на преглед. Тридесетих година прошлог века, докторка, професорка Медицинског факултета у Београду, бесплатно прегледа децу из грочанског краја, за чије становнике је анђео који чува здравље њихових најмилијих.
Смиља Јоксић је рођена у Београду 1895. године. Мајка јој је била Стана Пачић, а отац Момчило Јоксић, ађутант Краљеве гарде. Прадеда јој је био Тома Вучић – Перишић, најутицајнији човек у Србији у првој половини 19. века, учесник Првог и Другог српског устанка. Можда је од прадеде наследила упорност, борбеност и вештину опхођења са људима, посебно са децом. Гимназију је завршила у Београду 1913. и уписала студије Техничких наука на Великој школи. Балкански ратови су у току, па Смиља одлази као болничарка у Трећу резервну болницу у Београду, а почетком Великог рата одлази у Војну болницу у Крагујевац. За своје заслуге у Балканским ратовима, у којима је учествовала са свега седамнаест година, одликована је „Крстом милосрђа“ и „Медаљом српског Црвеног крста“.
Радећи као болничарка, схватила је да ће од ње бити највише користи ако се посвети медицини, па 1915. уписује студије медицине у Лозани, у Швајцарској. Студије завршава 1919. у Страсбуру, у Француској. Почела је да ради на Очној клиници у Монпељеу,а касније прелази на дечију клинику у Страсбуру. Удаје се 1919. за свог колегу Александра Костића. Венчали су се у Монпељеу, а црквено венчање је обављено у Ници, у руској православној Николајевској цркви. Имали су два сина: Ивана (Вању), који је 1942. погинуо као борац четничког покрета Драже Mихаиловића и Војислава (Вокија), нашег познатог композитора и кулинара.
Смиља и Александар се 1921. враћају у Београд. Александар је један од оснивача Mедицинског факултета у Београду, а заједно са Смиљом оснива и Хистолошки институт. Смиља Костић постаје 1922. први асистент на Хистолошком институту, а када се 1925. оснива Педијатријска клиника, прелази у њу као асистент. За доцента је изабрана 1939. и била прва жена доцент на Медицинском факултету београдског Универзитета. Основала је први Дечији диспанзер и била његов руководилац. Оснивач је и првог Саветовалишта за одојчад. Написала је, прве у Србији, приручнике из клиничку лабораторијску дијагностику. За ванредног професора је изабрана 1948. и постављена за шефа Главног одељења Дечије клинике у Београду (данас Дечија клиника у Тиршовој). Била је члан Педијатријског друштва у Паризу и почасни члан Српског лекарског друштва. Носилац француског Ордена Легије части
Пише Мирјана Цвекић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању