Био је то први директан напад Ирана на циљеве у јеврејској држави, који је уследио после низа израелских ликвидација припадника спољног крила КИРГ-а у Сирији и Ираку.
Последњи сукоб који је прелио чашу Техерановог „стратешког стрпљења“ било је израелско бомбардовање конзулата Исламске републике и резиденције њеног амбасадора у сиријском главном граду Дамаску. Тада су погинула два истакнута генерала КИРГ-а.
Мохамад Реза Захеди, командант снага Кудс (Јерусалим, по арапском језику) Корпуса чувара исламске револуције у Либану и Сирији, постао је највиши члан КИРГ-а убијен откако су САД разнеле дроном ондашњег заповедника Кудс генерала Касема Сулејманија у Ираку у јануару 2020. Захедијев заменик, Хади Хаџи Рахими, такође је убијен у нападу. Смртно је страдало још неколико иранских официра, али и локални житељи, случајни пролазници.
Храбар, без преседана, и ризичан осветнички потез Техерана, који је изненадио многе посматраче, уводи Блиски исток на незнану територију. Ирански, до сада по масовности незабележени у свету напади беспилотних летелица и ракета на Израел, означавају промену парадигме и рађају питање како ће реаговати Тел Авив и његов главни покровитељ Сједињене Америчке Државе?
Иранска одмазда требало је да буде изненађујућа, али не и фатална. Иранци су припремили, прорачунали и послали упозорења да њихов одговор на напад у Дамаску није био срачунат да нанесе велику штету цивилном становништву или инфраструктури. Тако је и било.
Израелци – уз помоћ ратних авиона и бродовља САД, Велике Британије и Француске, те противваздушних јединица у Јордану и Саудијској Арабији – пресрели су већину иранских беспилотних летелица и ракета. Према израелским војним званичницима само је једна ваздухопловна база у Негеву претрпела „мању штету“.
Пише Борислав Коркоделовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању